OLGA JE ŽELELA DA POSTANE LEKAR Jedna uloga je skupo koštala

Dramska umetnica preminula je 2001. godine, a danas je se i dalje sećamo zahvaljujući neverovatnim rolama u filmovima i serijama, ali i nagradom na festivalu u Aleksincu, koja nosi njeno ime, a njome se nagrađuje najbolja mlada glumica.

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

Olga je zabeležila više desetina filmskih i televizijskih uloga, kao i bezbroj pozorišnih, ali je u mislima publike na našim prostorima prva asocijacija na nju "Pozorište u kući", serija u kojoj je igrala džangrizavu taštu gospođu Snežanu Nikolajević.

Zamalo da ne postane glumica

Rođena je 20. maja 1921. godine u Horgošu, a još od malih nogu bila je pomalo ekscentrična i zaljubljena u javni nastup. Navodno je još kao devojčica bila očarana pozorištem, ali nije ni pomišljala da bi od glume mogla da živi.

Upisala je Medicinski fakultet u Beogradu 1940. godine i završila jedan semestar, ali je Drugi svetski rat i okupacija Kraljevine Jugoslavije prekinuo njeno školovanje.

Olga Ivanović se tada uputila da pomogne borcima. Bila je raspoređena kao bolničarka u improvizovanoj vojnoj bolnici u Aleksincu, a ovo teško i bolno iskustvo nateralo ju je da shvati da lekarski poziv možda ipak nije za nju. Te je po okončanju rata i povratku u Beograd potražila novi životni poziv.

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

- Došla je jesen, fakulteti su ponovo počeli sa radom i ja sam, kao po nekoj inerciji, došla u Beograd da nastavim studije. U to vreme nisam imala pojma da postoje neke glumačke škole, a i ako sam znala, bilo mi je to tek negde na periferiji svesti. Ali, inficirana onim mojim amaterskim glumačkim virusom i još uvek dobro zagrejana radom na sceni, u Beogradu sam potražila odgovarajuću sredinu.

Kako smo se Mića Tomić i ja poznavali još pre rata, a on je već bio u beogradskom amaterskom pozorištu "Lola Ribar", ja ga zamolim da mi pomogne da se i ja uključim u njihov rad. Međutim, čovek koji je rukovodio tim amaterskim pozorištem odbio je moju saradnju i ja sam dugo bila veoma povređena tim gestom.

Smatrala sam da sam ja amater kao i oni, i da mi je tu, sa njima, mesto. Možda je to bilo i dobro, jer da su me primili možda bih ostala samo amater, studirala medicinu i pomalo igrala za svoje zadovoljstvo, a onda posle završenih studija postala lekar. Baš to što sam se osećala odbačenom, okrenulo je u meni neku novu snagu. Sada sam htela po svaku cenu da uđem u taj zatvoreni krug - ispričala je svojevremeno Olga za TV Novosti i dodala da joj je u tome "pomogao slučaj".

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

Kako je istakla, u novinama je videla poziv za audiciju Narodnog pozorišta, kada je odmah odjurila u kancelariju Isaka Amara i na pitanje šta želi rekla da je došla da podnese molbu za audiciju. Dobila je odgovor da je zakasnila i da je audicija već održana, ali da će se nova organizovati za 10 dana.

Trebalo da otputuje, ali je odlučila da ostane u Beogradu kako bi okušala sreću, te je spremila monolog Julije iz Šekspirovog "Romea i Julije". U komisiji su bila velika imena, najveća: Milan Predić, Velibor Gligorić, Milan Đoković, Raša Plaović, Mirko Marinković, Strahinja Petrović...

- Zauzmem pozu i krenem. Ali, posle nekoliko rečenica osetim kako mi nešto smeta. Smeta mi to što sam tako blizu njih, što nisam na pozornici, i što me ta blizina dekoncentriše. Sve ja to njima lepo kažem, opet jednim užasno samouverenim tonom. Marko Marinković me dosta ironično malo "poklopi" i ja nastavim sa monologom. Međutim, opet sam dekoncentrisana i ponovo pravim još jedan "gaf": uzimam knjigu koju sam ponela da mi se nađe za svaki slučaj, otvaram je i stavljam pred Velibora Gligorića lično, sa sledećim tekstom:

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

"Budite ljubazni - ako mi negde stane mozak, vi mi samo malo pomozite". Možete zamisliti njegov izraz lica?! - ispričala je jednom, uvek nasmejana Olga. — Ipak, on je prihvatio tu knjigu, a ja sam verglala moj tekst, dok su se oni nemo zgledali i došaptavali. Na kraju su mi rekli da sam ostavila na njih određeni utisak (mogu da zamislim kakav), ali da to što sam pokazala nije dovoljno i da nisam baš napravila najsrećniji izbor kada sam se odlučila za Juliju.

Ipak, dobila je savet da pokuša još jednom, a Olga je istakla da je verovala da joj je u tome pomoglo što je lepo izgledala.

- Bila sam kao pokisla. Otišla sam kući s namerom da nikada više ne pokušam. Mislila sam: "Šta se ja tu petljam, imam svoj fakultet, biću lekar i šta će meni ta uzbuđenja i nerviranja!" Jednom rečju, batalim sav taj posao i napustim svaku pomisao da postanem glumica. Ali, jednog prepodneva, šetajući, sretnem na ulici Strahinju Petrovića i on me se naravno seti. Priđe mi i upita šta je sa mnom, što se ne pojavljujem, na šta ja kažem da mi je svega dosta i da sam rešila da se nikada više ne pojavim na bilo kakvoj audiciji. Ali me on ohrabri govoreći mi da ja imam "nekog štofa", da nisam bez talenta i da probam još jednom. I ja probam, još jednom, iako sam se zaklinjala - "nikad više". I tog puta uspem - ponosno je pričala Olga.

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

Odlasci na daske koje život znače za nju su podrazumevale da imitira jedan život.

- To moje odlaženje iz bolnice "na daske", u jedan svet "kobajagi", u jedan život koji je u stvari imitiranje života, u kome svaka tragedija posle spuštanja zavese liči na buđenje iz sna, to je ono što me je privuklo. U bolnici sam doživljavala pravi život, tamo nije bilo buđenja, a ovde sam mogla na sceni da doživljavam i tragedije, i strasti, i ljubavi, a da se posle završene scene ponovo probudim, kao običan, normalan čovek - pričala je Olga.

Brak

Olga se, udavala dva puta - prvi put s 26 godina, a drugi sa 30, i iz tih brakova je imala dvojicu sinova. Kako je jednom prilikom objasnila "nikad je niko nije prosio", makar ne u onom uobičajenom smislu, već su joj se brakovi spontano dogodili iz velikih ljubavi.

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

 

Gospođa Nikolajević

NJena najpopularnija uloga - gospođa Nikolajević - donela joj je mnogo uspeha, obožavanja i poštovanja, ali je ona isticala da nije sve bilo tako blistavo. Koliko joj je Nikolajevićka donela, toliko ju je ograničila, jer su je svi videli kao taj, maestralno odigran, lik.

- O da, to je mač sa dve velike oštrice. Ja beskrajno volim taj lik, moram biti poštena i reći da mi je mnogo radosti dao, ali još više gorkih pilula. Da li znate da ja posle “Pozorišta” punih pet godina ništa nisam zaigrala, ni na televiziji, ni na radiju, ni u pozorištu.

Kao da sam u svesti svih poistovećena sa Nikolajevićkom, kao da svi misle da više ništa ne bih mogla da odigram, kao da tu Snežanu više ne mogu da skinem sa sebe. Pa, bila sam glumica i pre tog lika. Srećom, “Pozorište u kući” je došlo pri kraju mog glumačkog hoda, a ne na početku. No, ne treba se još predavati - rekla je jednom prilikom.

Foto: Printskrin/Jutjub/yugosound

Poslednje godine života Olga Ivanović provela je povučeno i daleko od glume i javnosti, a preminula je s 80 godina 14. septembra 2001. u Beogradu.

BONUS GALERIJA: Slike iz privatnog albuma - Dragan Zarić

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".