Braća iz Soluna Makedonskog porekla od malena su bili okruženi Slovenima pa naučiše i jezik njihov. Roditelji su im bili bogati i ugledni, a po rođenju svetovna imena im behu Konstantin (Ćirilo) i Mihail (Metodije).
Otac im je bio vizantijski zapovednik, a sa majčine strane su dodatno bili bliski Slovenima jer ona beše tog porekla. Otac im rano preminu, a Mihail posta upravnik jedne Arhontije u Makedoniji, dok Konstantin posta bibliotekar Aja Sofije u Carigradu.
Zbog bliskosti sa Slovenima, oni bejahu izabrani da kao "slovenski apostoli" prošire hrišćanstvo međ' neznabošce. Kako bi u tome uspeli, napraviše pismo Slovena - glagoljicu i počeše da pokrštavaju narod. Delovali su u Panoniji i Moraviji, a čak i u Rusiju.
Ćirilo se razboleo u Rimu, a tamo je i umro, međutim, brat njegov Metodije nastavi da širi veru Hristovu po Bugarskoj, Makedoniji, Raškoj i Dalmaciji. Dva brata postaviše temelje slovenske pismenosti, a njihovi učenici-naslednici Kliment i Naum sastaviše ćirilicu.
Molitva
Jako apostolom jedinopravniji i slovenskih stran učiteljije, Kirile i Metodije bogomudriji, vladiku vsjeh molite, vsja jaziki slovenskaja utverditi v pravoslaviji i jedinomisliji, umoriti mir i spasti duši našja.
Pročitajte još
Verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju na sutrašnji dan ne valja prati veš, usisavati po kući, niti raditi bilo kakve teške poslove.
Deca bi trebalo da čitaju knjige, kako bi dobro učili tokom cele godine. Takođe, i studenti.