Režak je doživeo i trenutke najveće tuge kada mu je otišla kako sam kaže „najdraža osoba u životu, a to je moja majka“.
Foto: ATA images
- Otišla za tri meseca od momenta, kada smo saznali za bolest i sve sam dao u tih tri meseca da pokušamo, da nađemo, što se tiče medicine zvanične, nije bilo pomoći. Ja sam hteo da budem tu sa njom konstantno, bez obzira što sam imao u Beogradu decu i suprugu. I poslednje dane je umrla u bolnici, a ja sam hteo da umre u kući. Tata to nije hteo, možda se plašio, ja sam hteo da prosto umre u svom stanu pored mene. I tog dana u bolnici umrla mi je na rukama. Meni na rukama. Kad sam ja po prvi put osetio, kad sam stavio ruku i kad sam osetio da srce prestaje da kuca. Ja sam to sve, kako da kažem, prošao taj period, e, posle godinu dana je mene počelo ozbiljno da baca. I to je samo moja Marina znala kad sam ja govorio: "Marina, ja sam lud, ali idem kod doktora, pa šta, pomoći će mi". Ali onda nekako vremenom, obavezama, stalno ljudi govore imaš njih, a koliko si ti slab, teško se izvući... Čovek nekako dobije određenu snagu i delimično se iz svega toga izvuče. Do tada nisam razmišljao o tome, ali onda potpuno drugačije gledaš i svet i sve ljude i sve majke i sve, mislim, nekako drugačije šalješ energiju - kaže Režak, a na pitanje da li je uspeo mami da kažeš sve ono što nije ranije odgovara:
- Da, sve. Govorio sam joj poslednje reči i, kako da kažem, ja sam to hteo, da se to tako desi. Ne znam da li me je čula, ja bih voleo da jeste. Ali život ide dalje i nema stajanja i nas nekad jednog dana neće biti, ali biće naši klinci...
Foto: ATA images
Osim trenutka velike tuge kada je izgubio majku pevač je imao još trenutaka tuge u životu.
- Ti momenti naravno vezano za brata, ali to su stvari koje te oplemenjuju. I moment kad se rodio 1991. godine, težak porođaj je bio, taj moment je bilo do tada su babice mogle da rade porođaj, a onda je došao nekakav zakon ili već nešto, moraju lekari. I onda su se oni tu nešto, ko će, šta, kako, gore, dole... Težak porođaj i ostao je Dado bez kiseonika i trajno oštećenje jer se to desi za par sekundi ako ostaneš bez kiseonika, to ode samo po mozgu već šta ide, kako ide. Moj brat je bio u kolicima, 100 posto on ima cerebralnu paralizu. Od njegovog rođenja mislim da se nikad nisam 1.000 posto nasmejao od srca, prosto stoji nešto, stoji. S druge strane, tako nešto te toliko oplemenjuje da ti bukvalno sve drugim očima gledaš, on ume da ti da nešto. Dado je neverojatan, on je toliki optimista, toliko voli ljude, toliko voli kafane, on ima apsolutni sluh. On toliko voli ljude kao da nije sa ove planete. To je neverovatno ta neka energija i te njegove neke fore. Mislim, ljudi se lepo osećaju u njegovom društvu. Eto, to su neke stvari koje su, da tako kažem, naravno i taj rat. Sve su to stresne stvari. Stresne stvari, ne znaš gde ti je otac, borba u porodici, svašta se nešto dešava - kaže Režak.
Pročitajte još
