Antonija Kuper (77) iz Oksfordšira umrla je tokom vikenda nakon borbe protiv neizlečivog raka dojke, pankreasa i jetre.
Ova vest je usledila ubrzo nakon što je priznala da je dala dozu morfijuma svom sedmogodišnjem detetu Hamišu, koji je imao rak u četvrtom stadijumu i koji se "suočio sa najstrašnijom patnjom" pre svoje smrti 1981. godine.
Antonijina ćerka je rekla da je njena majka umrla kod kuće, okružena porodicom, mirno i bez bolova.
- Bilo je tačno onako kako je ona želela. Živela je kako je htela, umrla je isto tako - rekla je ćerka, prenosi Dejli mejl.
Podsetimo, hrabari dečak se borio sa neuroblastomom - retkim rakom koji pogađa decu - od svoje pete godine i bio je osuđen na samo tri meseca života.
Pročitajte još
Uprkos 16 meseci "užasnog" lečenja raka u londonskoj bolnici Great Ormond Street, Hamiš je zbog neizlečive bolesti bio u konstantnim bolovima.
Foto: Fejsbuk printskrin/Antonya Cooper
"Bio suočen sa strašnim patnjama"
Govoreći o svojoj odluci da svom malom dečaku da veliku dozu morfijuma, Kuperova je rekla: "To je bila ispravna stvar. Moj sin je bio suočen sa najstrašnijim patnjama i intenzivnim bolom, nisam mogla da dozvolim da prolazi kroz to."
Suočavajući se sada sa sopstvenom borbom protiv terminalnog raka, ona je u srceparajućim detaljima opisala kako je pomogla svom sinu da umre nakon što ju je molio da mu olakša patnje.
- Poslednje noći Hamišovog života, kada je rekao da ima mnogo bolova, pitala sam ga: "Da li bi želeo da uklonim bol?' i on je rekao: "Da, molim te, mama" - rekla je Kuperova za BBC Radio Oksford.
- I kroz njegov kateter, eksterni, dala sam mu veliku dozu morfijuma koja je tiho okončala njegov život.
Kada su je upitali da li je njen sin znao šta će mu majka uraditi ona je rekla da je "sigurno pretpostavljao šta će se desiti".
Asistirano samoubistvo i eutanazija zabranjeni
Priznanje gospođe Kuper dolazi dok se bori za promenu zakona o asistiranoj smrti.
Asistirano samoubistvo - čin namernog pomaganja nekome da okonča svoj život - i eutanazija- namerno okončanje nečijeg života - su ilegalni u Velikoj Britaniji.
NJeno priznanje za BBC sada bi moglo da dovede do potencijalne policijske istrage.
Na pitanje da li razume da je potencijalno priznala krivično delo ubistva iz nehata ili ubistva, rekla je za radio stanicu: "Da".
Hamiš je preminuo kod kuće 1. decembra 1981. godine
Godine 1979, nakon njegovog petog rođendana, Hamiš je počeo da plače od bolova i gubi na težini - i sa majčinim instinktom, Antonija je znala da je "ozbiljno bolestan".
Ali trebalo je 13 nedelja da posećuju sedam različitih lekara opšte prakse pre nego što je odlučila da odvede Hamiša kod privatnog pedijatra - i čak tada joj je rečeno da "nema ničeg lošeg".
Foto: Fejsbuk printskrin/Antonya Cooper
Antonija je "insistirala" na daljim pregledima, uključujući krvne testove i rendgen - i kasnije se ispostavilo da je Hamiš imao tumor veličine grejpfruta u stomaku, odnosno neuroblastom u četvrtoj fazi.
Hamiš je tada prebačen u bolnicu Great Ormond Street (GOSH), gde je prošao kroz hemoterapiju, autotransplantaciju koštane srži, radioterapiju i operaciju uklanjanja kancerogenog tkiva, koje se smanjilo na veličinu mandarine.
NJegova prognoza bila je tri meseca i naknadno je prošao kroz 16 meseci lečenja u GOSH, što je "uništilo delove njegovog tela" ali mu je produžilo život.
Antonija je rekla da je imala iskrene razgovore sa Hamišom i njegovom sestrom Tabitom, koji su bili "bliski kao lopov i partner", o "verovatnoći da neće preživeti".
Dok Hamiš nije direktno pitao o smrti, došlo je do trenutka kada je, kao odgovor na jedno od njegovih pitanja, Antonija rekla: "Da, Hamiš, verovatno ćeš umreti."
Ovo je bilo izuzetno izazovno, ali nakon što su mu se tretmani završili, vratio se u školu, kosa mu je počela ponovo rasti, a u leto 1981. porodica je uživala u praznicima na moru.
Međutim, na jesen, Hamiš je povredio članak i razvio septički artritis, što je dovelo do uzimanja biopsija - i kasnije se otkrilo da se njegov rak "vratio sa osvetom".
U tom trenutku, Antonija je rekla da su "znali da je to poslednje putovanje" i, nakon što je primio palijativnu negu kod kuće i dobio morfijum sulfat, Hamiš je preminuo 1. decembra 1981.
Opisujući uticaj njegove smrti, rekla je: "Jednostavnost toga je da pretrpite amputaciju i potrebno vam je vreme da naučite da živite s tom amputacijom. Nikada to ne prebolite jer ste izgubili taj ud, on je zauvek otišao, ali naučite samo da se nosite s tim."
BONUS VIDEO:
(Telegraf)
