Uprkos tome, što je on taj koji je kriv za sve i koji je želeo da se razvede od svoje supruge zbog druge, ispovest ovog čoveka dirnula je sve. Možda će njegova životna priča pomoći nekome, a možda i ne, ali smo sigurni da će vas naterati da dobro razmislite pre nego što shvatite, da za neke stvari nećete imati popravni.
- Kada sam te noći došao kući, moja supruga je servirala večeru, držao sam je za ruku i rekao: imam nešto da ti kažem. Ona je sela i tiho večerala. Opet sam posmatrao bol u njenim očima. Ođednom nisam znao kako da otvorim usta, ali morao sam da joj kažem da razmišljam o razvodu. Mirno sam potegao tu temu. Nije izgledalo kao da joj smetaju moje reči, umesto vike, tiho me je pitala, zašto?
Želeo sam razvod
Izbegavao sam njeno pitanje, a to je učinilo jako ljutom. Bacila je servis na pod i počela da viče, ti nisi čovek! Te noći nismo pričali jedno s drugim. Ona je plakala. Znao sam da je htela da sazna šta se desilo sa našim brakom, ali teško da sam ja mogao da joj dam odgovor koji bi je zadovoljio; izgubila je moje srce od DŽejn. Nisam je voleo više, samo sam je sažaljevao.
Sa dubokim osećajem krivice, sastavio sam sporazum o razvodu u kom je pisalo da će ona dobiti našu kuću, naš auto i 30% udela u mojoj kompaniji. Ona je pogledala papir, a onda ga je pocepala na komade. Žena koja je provela sa mnom 10 godina svog života sada je bila za mene stranac. Bilo mi je žao zbog njenog izgubljenog vremena, resursa i energije, ali nisam mogao da vratim sve što sam rekao jer sam zaista voleo DŽejn užasno jako. Konačno je počela glasno da plače, a to je ono što sam i očekivao da vidim. Za mene je njen vapaj zapravo bio neka vrsta oslobađanja. Bio sam opsednut sa idejom razvoda nekoliko nedelja već, a sada je bila čvršća i jasnija.
Sutradan, došao sam kući veoma kasno i zatekao je kako piše nešto za stolom. Nisam večerao i otišao sam pravo na spavanje i vrlo brzo sam zaspao jer sam imao "buran" dan sa DŽejn. Kada sam se probudio, ona je još uvek pisala. Nije me bilo briga pa sam se okrenuo i nastavio opet da spavam. Ujutru mi je predstavila svoje uslove za razvod: nije htela ništa od mene, ali da joj je potrebno mesec dana do razvoda. Zatražila je da pokušamo za tih mesec dana da vodimo iole normalan život. NJeni razlozi su bili jednostavni: naš sin je imao ispite u roku od tih mesec dana, a ona nije želela da ga poremetimo sa našim razvodom.
Mislio sam da je poludela zbog zahteva koje mi je postavljala
To mi je bilo prihvatljivo, ali ona je imala još nešto više, zamolila me je da se setim kako sam je nosio u našu spavaću sobu nakon venčanja i zatražila da je svaki dan tokom mesec dana nosim od spavaće sobe do ulaznih vrata ujutru. Mislio sam da je poludela, ali prihvatio sam ove neobične zahteve zarad mira u kući. Ispričao sam DŽejn šta mi je žena tražila, a ona se glasno smejala i mislila da je to apsurdno. Bez obzira koje trikove pokuša mora da se suoči sa razvodom, rekla je DŽejn.
Moja supruga i ja nismo imali telesni kontakt s obzirom da je moja namera za razvodom bila eksplicitno izražena. Dakle, kada sam je izneo iz sobe prvog dana, oboje smo bili jako nespretni. Naš sin je pljeskao rukama iza nas i vikao tata drži mamu u naručju. NJegove reči su me zabolele. Iz spavaće sobe, kroz dnevnu sobu, a zatim do vrata, hodao sam više od 10 metara sa njom u naručju. Ona je samo zatvorila oči i rekla: nemoj reći našem sinu o razvodu. Klimnuo sam glavom i osećao sam se pomalo uznemireno. Ostavio sam je ispred vrata, ona je otišla na autobus, a ja sam vozio na posao.
Sledećeg dana, oboje smo bili opušteniji. Ona se naslonila na moje grudi i mogao sam da osetim miris njene bluze. Shvatio sam da duže vreme nisam zagledao svoju ženu. Nije bila mlada više, imala je fine bore na licu, a kosa joj je posedela. Ovo je žena koja je dala svoje godine meni. Već kod petog i šestog dana, shvatio sam da ta intimnost sve više raste. Ništa nisam govorio DŽejn o tome. Postalo je sve lakše i lakše da je nosim kako je mesec prolazio. Možda sam ojačao od ovih svakodnevnih treninga.
Jednog jutra nije znala šta da obuče, pokušala je sa nekoliko haljina, ali nije mogla da pronađe nijednu odgovarajuću. Onda je uzdahnula i rekla: Sve moje haljine su mi velike.Ođednom sam shvatio da je postala jako mršava, to je bio razlog zašto sam tako lako mogao da je nosim. Ođednom mi je sinulo, ona je sahranila toliko bola i gorčine u svom srcu. Nesvesno sam joj pomilovao glavu. Naš sin se pojavio u tom trenutku i rekao, tata vreme je da nosiš mamu napolje. Za njega, videvši svog oca koji svaki dan nosi mamu, postalo je bitan deo njegovog života. Moja supruga je pokazala mom sinu da se približi i zagrlila ga je čvrsto. Okrenuo sam glavu na drugu stranu jer sam se uplašio da ću se predomisliti u poslednjem trenutku. Onda sam je uzeo u naručje, a njena ruka je bila oko mog vrata. Čvrsto sam držao njeno telo, kao na dan venčanja.
NJena težina me je činila tužnim. Poslednjeg dana kada sam je nosio jedva sam pravio korak. Naš sin je otišao u školu, ja sam je držao čvrsto i rekao, nisam primetio da je našem životu nedostajalo intimnosti. Otišao sam u kancelariju, užurbano sam izašao i nisam ni zaključao auto. Plašio sam se da će svako zakašnjenje učiniti da se predomislim. Penjao sam se uz stepenice, DŽejn je otvorila vrata i rekao sam joj, žao mi je DŽejn, ja ne želim da se razvedem.
Žao mi je, neću razvod
Pogledala me je zapanjeno, a onda mi je dodirnula čelo: Jel imaš groznicu, rekla je...Preselio sam joj ruku sa svoje glave: Žao mi je, neću razvod. Moj bračni život je bio dosadan, verovatno zato što nisam cenio detalje naših života, a ne zato što ne volimo jedno drugo. Sada shvatam da od kada sam je nosio u svoj dom na dan venčanja trebao sam da je čuvam dok nas smrt ne rastavi. Činilo se kao da se DŽejn iznenada probudila, udarila mi je jak šamar, a zatim zalupila vrata i zaplakala. Sišao sam dole i odvezao sam se. U cvećari sam naručio buket cveća za moju ženu, a prodavačica meje pitala šta želim da piše na kartici. Nasmejao sam se i napisao, provešću sa tobom svako jutro dok nas smrt ne rastavi.
To veče sam stigao kući sa cvećem u rukama, osmehom na licu, trčao sam uz stepenice samo kako bih zatekao svoju ženu u krevetu - mrtvu. Moja supruga se borila sa rakom mesecima, a ja sam bio toliko zauzet sa DŽejn da to nisam ni primetio. Znala je da će uskoro umreti i htela je da me spasi bilo koje negativne reakcije našeg sina u slučaju da doživi razvod, barem u očima našeg sina, ja sam ispao voljeni suprug. Mali detalji u vašoj vezi su ono što je bitno. To nije ni vila, automobil, imovina, novac u banci. To sve stvara okruženje koje pogoduje za sreću, ali ne može da vam pruži sreću u sebi.
Dakle, nađite vremena da budete prijatelj vašem supružniku i činite male stvari jedno drugom kako biste izgradili intimnost i da imate stvrno srećan brak. Mnogi životni neuspesi su zapravo načinili ljudi koji nisu uvideli koliko su blizu uspeha kada su odustali - napisao je u svom blogu.
