Битно је рећи да спаљивање мртваца није хришћански обичај. Црква, крајње снисходљиво, породици покојника, одобрава опело над оним који ће бити спаљен. Кремација или спаљивање је велики грех пред Богом.
Људско тело је храм Светога Духа и Црква га чак и након смрти сматра узвишеним. Зато Црква захтева да се телесни остаци после кремирања полажу у земљу.
Фото: Јутјуб принтскрин/Prva TV
Према данашњем тумачењу, кремирањем се не задире у душу која је неуништива, него се кроз тај поступак брзо уништава само пролазно тело. Кроз само неколико сати остварује се оно што би током природног процеса трајало више година.
Кремирање одобравају католичке и протестантске заједнице, док га забрањују верске заједнице муслимана, јевреја и православаца.
Прочитајте још
Пораст броја кремација
Ипак, СПЦ показује већи ниво толеранције и постепено се прилагођава новом начину сахрањивања. Данас се често чује да нема теолошких препрека кремацији, али ипак – она је у супротности с нашим обичајима.
Пораст броја кремација често је повезан с недостатком простора на гробљима у великим урбаним средиштима и високим трошковима гробница, али и због очувања околине, као и јавног здравља.
Фото: Профимедиа
Како се спроводи кремација
Тело се спаљује у врућој комори, остаци костију се претварају у форму гранула а на завршетку процеса остаци имају облик грубог песка. Процес траје од 2,5 до 3 сата на температури од 800 до 1000 Целзијевих степени. Кремирани остаци теже од 1 до 2,5 килограма.
БОНУС ВИДЕО:
