Olivera Brkić Theissen je jako mlada izgubila oca, a tu se poteškoće u njenom životu nisu zaustavile.
Tokom jedne emisije muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno" ona je podelila sa javnosti svoje najteže životne trenutke.
Foto: Jutjub printskrin/Nikad nije kasno
- Dok sam bila mala jako sam plakala, imala sam srčanu manu, to niko nije znao, na kraju smo to operisali. Zbog toga sam jako plakala i svi su me nazvali tim nadimkom "Piskava". Rođena sam sa tom manom za koju nisam znala do 18. godine. Otac mi je poginuo kada sam imala 16 godina. To sa ocem me jako potreslo, sa 18 godina sam doživela šlog i tada sam saznala za problem sa srcem - rekla je Olivera.
- Tata je umro na mnogo ružan način. Nije se ubio i nije bio samo sudar, stradao je na mnogo težak način. Kada se tako ružne stvari dese, to se nikad ne zaboravlja. To je bilo na vestima, svi su to znali. On je imao kafanu i zbog toga sam ja prestala da pevam naše pesme, nisam mogla više ni da ih slušam - kazala je pevačica i otkrila da zbog ove tragedije sve do učešća u šou Žike Jakšića nije izvodila domaće pesme.
Pročitajte još
I pored teške priče, ona danas ima širok osmeh na licu.
- Najveća terapija za mene je muzika, ona me je spasila. Pevala sam, išla sam na turneje, to mi je dalo samopouzdanje i promenilo mi je život. Imala sam i velike koncerte, i kada sve to radi, čovek oseća mir. Najveći nastup bio je u Austriji gde sam pevala pred 100.000 ljudi, to je za mene bilo posebno, šta će mi neka druga terapija - ispričala je Olivera koja joj je nakon učešća u jednom talent šouu umalo otišla i na Evroviziju kao predstavnica Nemačke.
- Meni nije bitna popularnost, mislim da je za čoveka bolje da ga niko ne poznaje i da može da radi šta hoće. Tada sam bila jako mlada, sada imam drugi stav, prošla sam mnogo stvari u životu, znam šta je bitno, a šta ne. Samo volim da pevam i da pravim lepu energiju, to je meni najbitnije, da je pevam i da je ljudima lepo - rekla je ona.
Foto: Jutjub printskrin/Nikad nije kasno
Živela je u Nemačkoj, a onda se vrarila u Srbiju.
- Razvela sam se u 33 godine, i to je za mene bio jedan vid oslobođenja. Bila sam najsrećnija što sam sama, i što nema ko šta da mi kaže. Tad sam zapravo počela da živim i osetila koliko sam jaka i sposobna žena - ispričala je Olivera.
(Grand)
BONUS VIDEO:
