Ruski predsednik Vladimir Putin navodno ima plan vladati sve do svoje 97. godine, a sve kako bi osigurao da Kremlj može da preda u ruke svog tajnog sina, koji danas ima tek 10 godina. Ovaj neverovatan scenario, kako piše britanski Miror, proizašao je iz njegovih nedavnih razgovora o besmrtnosti s kineskim vođom Si Đinpingom.
Razgovori o besmrtnosti i transplantaciji organa
Kineski predsednik navodno je Putinu rekao:
- Nekada su ljudi retko doživeli 70, a danas si sa 70 godina još uvek dete.
Putin se na to nadovezao idejom o produženju života.
Pročitajte još
- LJudski organi mogu se neprestano da se transplantuju. Što duže živiš, to mlađi postaješ, pa čak možeš postići i besmrtnost - odgovorio je Putin, ne shvaćajući da se njihov razgovor snima.
Dvojac je, prema izveštajima, navodno raspravljao o mogućnosti života do 150. godine, što je razgovor koji su kineske vlasti kasnije pokušale da cenzurišu.
Foto: Jutjub printskrin/@Gerashchenko_en
Nakon nekog vremena, Rojters je obrisao ovaj snimak.
Projekt "Ivan 2050"
Istraživački novinar i istoričar Ilja Davljačin u novom onlajn dokumentarcu je izneo tezu da je Putinov neposredni cilj da vlada gotovo do stote godine, dok istovremeno priprema svog sina Ivana za naslednika.
- Znamo čak i godine koje Putin želi da dožiti – 97 godina - izjavio je Davljačin za Telegram kanal Možemo da objasnimo (Možem obъяsnitь).
- To nas dovodi do 2050. godine. Računica je jednostavna – tada će njegov najstariji sin Ivan navršiti 35 godina, što je dob kada se prema ruskom zakonu može kandidovati za predsednika.
Međutim, postoji problem.
- Putin službeno ne priznaje da ima decu, kao što ne priznaje ni vezu s ljubavnicom, gimnastičarkom Alinom Kabajevom, 30 godina mlađom i Ivanovom majkom, iako cijeli svet zna za njih - dodaje Davljačin. Iako su se pojavile fotografije dečaka, ruska javnost nikada nije službeno obaveštena o njegovom postojanju.
Putinova opsesija dugovečnošću nije novost. Prošle je godine naredio ruskim naučnicima da mu predaju sva svoja istraživanja o usporavanju starenja, a kako piše Miror, ruski lider navodno praktikuje i drevne sibirske rituale, poput kupanja u krvi rogova marala, vrste jelena, verujući da to produžuje život.
Ko su ostali kandidati za Putinovog naslednika?
Abas Galjamov, Putinov bivši pisac govora, a danas politički analitičar, smatra da su izglednije kandidatkinje za naslednice njegove dve starije ćerke.
- To bi apsolutno mogla biti jedna od Putinovih kćeri - rekao je.
Jedna od njih je Marija Voroncova (40), endokrinološkinja za koju se sumnja da je takođe uključena u istraživanja o produženju života. Druga je Katerina Tihonova (38), bivša plesačica akrobatskog rok en rola, koja danas vodi razvojni institut Inopraktika, ključan za ruske napore u smanjenju zavisnosti o zapadnoj tehnologiji.
- Putin im iz nekog razloga dopušta da se malo-pomalo uključe u politiku - objašnjava Galjamov.
- Obe su govorile na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, iako njihovi nastupi nisu bili briljantni. Ipak, Katerinu Tihonovu postavio je za kopredsednicu Komisije za supstituciju uvoza. Ona se može promovisani doslovno u tri meseca – za to je dovoljna službena izborna kampanja.
Verni telohranitelj i moćni tehnokrati
Galjamov je naveo i druge moguće naslednike:
- Aleksej Djumin (51): Bivši telohranitelj, sada visoki zvaničnik Kremlja i sekretar Državnog saveta. Poznat je po anegdoti da je spasio Putina od besnog medveda pucajući iz službenog pištolja kako bi oterao zver.
- Denis Manturov (56): Sadašnji potpredsednik vlade, hvaljen zbog povećanja vojne proizvodnje "brže od celog NATO-a zajedno" kako bi podržao Putinovu ratnu mašineriju.
- Boris Kovaljčuk (47): Sin Putinovog "bankara" Jurija Kovaljčuka i nećak Mihaila Kovaljčuka, vodećeg naučnika i direktora Kurčatovskog instituta, vodećeg ruskog nuklearnog instituta. Mihail je poznat kao "guru za borbu protiv starenja" i zagovornik razvoja takozvanog "ruskog genoma".
Dok Putin sanja o dugovečnosti i pripremi tajnog sina za vlast, u pozadini se odvija tiha borba za pozicije. NJegov konačni izbor naslednika ostaje najveća nepoznanica ruske politike, a od njega će zavisiti budućnost cele zemlje.
BONUS VIDEO:
