Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Od kraja februara 2022. godine, odnosno početka rata u Ukrajini, svet je postao nestabilan, u javnosti se često pominje čuveni Član 5 Severnoatlantskog sporazuma, osnivačkog dokumenta NATO-a, koji predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve ostale članice, koje su dužne da pomognu napadnutoj zemlji.
Rezultate možete pogledati OVDE.
Značajne razlike u spremnosti da se pruži pomoć
Član 5, međutim, ne znači da svaka članica mora bezuslovno poslati svoje vojne jedinice da brane suverenitet druge zemlje. NATO eksplicitno navodi da pomoć može, ali i ne mora da uključuje oružanu silu, odnosno da sami saveznici odlučuju koje korake će preduzeti.
Verovatno bi odlučujući faktor za slanje oružanih snaga u inostranstvo, u evropske članice NATO-a, bila javna podrška. Švedska anketa javnog mnjenja o vojnim angažmanima u inostranstvu pokazuje da postoji nekoliko članica NATO-a koje švedski građani nisu spremni da brane.
Foto: Profimedia
Turska, Mađarska i Sjedinjene Američke Države bi ostale bez podrške u slučaju rata, smatraju švedski građani. Albanija, Rumunija i Slovačka takođe imaju razloga za zabrinutost, dok samo tri odsto ispitanika smatra da vojsku ne treba slati u pomoć susednim nordijskim zemljama.
Pročitajte još
Nepopularnost Turske verovatno se može objasniti činjenicom da je zemlja, pod vođstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Partije pravde i razvoja (AKP), dugo vremena tokom 2022. godine blokirala članstvo Švedske u NATO-u.
Tramp je snizio rejting Amerike
Mađarska se verovatno doživljava na sličan način zbog bliskih veza Viktora Orbana sa Rusijom. Sa druge strane, američki predsednik Donald Tramp je uspeo da uništi rejting svoje zemlje u inače jako amerikanizovanom švedskom društvu.
Foto: Profimedia
Hrvatska je u ovoj anketi prošla veoma dobro. Samo šest odsto građana Švedske ne podržava slanje trupa na hrvatsku teritoriju u slučaju neprijateljske agresije, isto kao i Velika Britanija, Nemačka i Grčka. Zanimljivo je da su Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora iza Hrvatske na tabeli.
Opšta podrška NATO-u takođe deluje snažno. Čak 89 odsto ispitanika generalno veruje da Švedska treba da brani drugu zemlju NATO-a ako bude napadnuta. Nasuprot tome, stav da druge članice NATO-a treba da brane Švedsku u slučaju napada podržava 94 odsto Šveđana, prenosi Indeks.
Foto: Depositphotos
Anketa je zasnovana na nacionalno reprezentativnom uzorku od 3.750 ljudi starosti 16 i više godina. Sproveo ju je Institut za istraživanje javnog mnjenja SOM na Univerzitetu u Geteborgu.
To je dugogodišnji istraživački program koji se sprovodi godišnje od 1986. godine i prati stavove, navike i ponašanje stanovništva Švedske. Rezultati se često citiraju u medijima, politici i akademskim analizama.
BONUS VIDEO:
