Odbijao i najbliže: Zašto patrijarh Pavle nije obavljao sahrane i venčanja?

Patrijarh srpski Pavle odbijao je da venčava i učestvuje u obredima sahrana čak i najviših državnih zvaničnika. Isto se ponašao i patrijarh German, koji je odbijao da venčava čak i prijatelje. Za tako nešto imali su dobar razlog. Ovaj njihov stav bio je temeljno vezan za duboko duhovno uverenje, koje je Patrijarh Pavle usmerio na vernost veri i skromnost. Patrijarh je sve pokazivao delima. Malo je pričao, a ono što je govorio i danas se rado prepričava, sa velikim poštovanjem.

On je bio i ostao najvoljeniji srpski patrijarh, zbog svoje smernosti, skromnosti i bezuslovne odanosti narodu u teškim situacijama.

Zašto nije radio venčanja i sahrane?

Razlog za praksu patrijarha Pavla da ne učestvuje u obredima venčanja i sahrana leži u njegovoj filozofiji o svetosti tih činova. Patrijarh Pavle je smatrao da venčanje i sahrana nisu samo društvene ceremonije, već duboko duhovni obredi koji podrazumevaju posebnu odgovornost i privilegiju. U njegovim očima, ovakvi obredi trebali su biti rezervisani za najuzvišenije duhovne zajednice, kao što su kraljevske i carske porodice. Ovaj stav bio je utemeljen u njegovom uverenju da Crkva ne sme biti razvodnjena populizmom i političkom korektnošću. Isto je primenio i njegov prethodnik, patrijarh German, koji je, poput Pavla, odbijao da venčava i sahranjuje, smatrajući da bi se takvi obredi trebali poštovati kao retki i posebno značajni trenuci.

Mladost patrijarha Pavla

Patrijarh Pavle rođen je 1914. godine kao Gojko Stojčević u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca i veoma rano je ostao bez roditelja. Imao je samo tri godine kada je brigu o njemu preuzela tetka, pošto mu je otac umro od tuberkuloze, od koje je oboleo u Americi. Ubrzo je ostao i bez majke, koja je preminula rađajući dete novom suprugu.

Pročitajte još

Danas su letnje zadušnice: Šta ako ne možete izaći na groblje?

07:33

Sutra su zadušnice: Ako ne možete na groblje - uradite ovo

19:28

Sutra su Zadušnice: LJuba apeluje "U crkvu ponosite 2 spiska"

08:51

Slavimo Teodora Osvećenog: Vernike uči glavnoj vrlini

07:55

Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu, nakon čega je upisao bogosloviju u Sarajevu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zanimljivo je da je uporedo studirao i medicinu, ali je stigao samo do druge godine. Kao malom nije mu baš veronauka dobro išla, za razliku od matematike i fizike, ali je porodica veoma uticala na njega, pa je odlučio da treba da studira bogosloviju.

Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, a do 1955. u vreme borbe komunista protiv crkve proveo je u manastiru Rača. Potom je otišao u Atinu na postdiplomske studije. Tamo je bio do 1957. kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Kao vladika na Kosovu i Metohiji proveo je više od tri decenije, i zajedno je sa narodom trpeo napade i nosio se sa opasnostima.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. I pored brojnih obaveza uvek je našao način da se dodatno uposli. Kažu da je obavljao i stolarske, limarske, električarske, knjigovezačke poslove.

Patrijarh Pavle je ostao upamćen ne samo kao vođa Crkve, već i kao moralna i duhovna figura koja je živela onako kako je govorila. Na njegovu sahranu došli su i mladi i stari iz čitavog regiona i sveta. Po preporuci Svetog arhijerejskog sinoda i želji patrijarha Pavla, skoro svi došli su bez cveća u rukama i mnogi su, umesto venaca, ostavili prilog za nastavak izgradnje Hrama na Vračaru. U otvorenom belom vozilu kovčeg je nakon opela iz Hrama, u sporoj vožnji, prevezen do manastira Rakovica. Pored puta, jedan do drugog Beograđani su stajali u tišini da isprate patrijarha na večni počinak.

(Kurir)