Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Mifanvi Veb iz Australije još uvek se muči s dubokim osećajem krivice kad se seti rođendanske proslave pre pet godina. Samo nekoliko sati nakon porodičnog ručka u restoranu, njen tada 15-godišnji sin DŽeremi počeo je da ima teškoće s disanjem.
Roditelji su pozvali hitnu pomoć, a dečak je počeo da povraća. U bolnici su lekari posumnjali na alergiju na meso, ali su na kraju ceo slučaj pripisali njegovoj astmi, od koje je patio još od malih nogu. Sledećeg dana poslali su ga kući.
- Donela sam pogrešnu odluku - kaže nesrećna žena dodajući da je bar tada insistirala na dodatnim analizama. Da jeste, možda bi otkrili da je DŽeremi zapravo doživeo anafilaktički šok i poslali bi ga kući s uređajem koji spasava živote u takvim situacijama. Nešto više od godinu dana kasnije, u junu 2022, DŽeremi je umro nakon što je na kampovanju s prijateljima na plaži severno od Sidneja pojeo kobasicu od govedine.
Uzrok smrti isprva je zabeležen samo kao astma. Ipak, nakon istrage koju je porodica zahtevala, sudski veštak je u februaru ove godine zaključio da je smrtonosni anafilaktički šok izazvan alergijom na meso sisara (Mammalian Meat Allergy – MMA), poznatom i kao alfa-gal sindrom, koju uzrokuje ubod krpelja. Reč je o prvom poznatom smrtnom slučaju na svetu uzrokovanom ovom alergijom.
Foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia
Mifanvi Veb dugo je sumnjala da njen sin ima alergiju na meso, ali nikad nije dobila zvaničnu dijagnozu, a porodica nije imala pojma da alergija može biti smrtonosna.
Pročitajte još
- Kad sam tada tražila informacije, ništa nije ukazivalo da je reč o nečem ozbiljnijem od obične netolerancije na hranu - priseća se. Danas tu alergiju opisuje kao "tempiranu bombu".
Simptomi mogu biti blagi ili izrazito teški - od osipa, otoka, grčeva u stomaku i povraćanja, pa sve do opasnog anafilaktičkog šoka. DŽeremi je još od desete godine osećao mučninu nakon što pojede meso, a ponekad čak i nakon udisanja pare od pečenja.
Profesorka Šeril van Nunen, australijska alergološkinja, otkrila je povezanost između uboda krpelja i ove alergije pre gotovo 20 godina. Radila je na istočnoj obali Australije, koja je, uz jugoistok SAD, postala jedno od najvećih žarišta MMA na svetu. Slučajevi su zabeleženi na svih šest kontinenata gde žive krpelji.
Foto: Depositphotos/qwartm
- Da su ljudi samo znali šta sve krpelj može da uradi - kaže van Nunen, piše BBC.
U Australiji alergiju uzrokuje istočni paralizirajući krpelj. Nakon dva uboda, 50 odsto ljudi razvije antitela na alfa-gal – šećernu molekulu iz pljuvačke krpelja. Nakon toga postoji 15 do 20 odsto šanse da će postati alergični na meso.
Elizabet Rouli, majka troje dece iz Novog Južnog Velsa, godinama je obilazila lekare dok nije dobila dijagnozu. Simptomi su joj počeli 2006. – od magle u mozgu, bolova u grudima i utrnulosti ruku, do teškoća s disanjem i gubitka svesti.
- Govorili su mi da postajem hipohondar - priseća se s goričinom.
Danas vodi Fejsbuk grupu za podršku obolelima.
Remi Vilijams (23), studentkinja psihologije iz severnog predgrađa Sidneja, dijagnostikovana je još kao dete. Stalna briga oko hrane dovela ju je do poremećaja ishrane, a najteže joj je bilo da gleda majku kako dva puta doživljava teški anafilaktički šok u avionu. Svakodnevni život s ovom alergijom izuzetno je zahtevan. Oboleli moraju da paze ne samo na meso, nego i na mleko, kozmetiku s lanolinom, omekšivače za veš, pa čak i na paru s roštilja ili dlaku kućnih ljubimaca.
Profesorka van Nunen najviše brine zbog 85 odsto ljudi koji imaju antitela, ali još nisu razvili simptome. Oni mogu neočekivano da reaguju na lekove koji sadrže životinjske sastojke, poput nekih vakcina ili lekova protiv raka.
Mifanvi Veb danas aktivno radi na podizanju svesti o ovoj alergiji.
BONUS VIDEO:
