Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Privremeni periodi bez nosača aviona nisu neuobičajeni, ali odsustvo američkog nosača u Pacifiku pokazuje koliko Bliski istok ponovo utiče na američku vojnu politiku.
Istovremeno se postavlja pitanje kako SAD mogu da održe snažno vojno prisustvo u oba regiona.
Foto: Operation 2022/Alamy/Profimedia
Odsustvo američkog nosača aviona na Pacifiku dešavalo se i ranije, a Kina je u prošlosti koristila takve praznine kako bi približila svoje borbene grupe američkim saveznicima, poput Tajvana i Japana, kaže Mark Kansijan, penzionisani pukovnik američkih marinaca i viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Iako je velika invazija malo verovatna, Kina bi mogla da iskoristi nastalu prazninu kako bi pojačala svoje prisustvo na Pacifiku. Region je od ključnog vojnog i ekonomskog značaja za SAD. U njemu se nalazi najmanje 66 značajnih američkih odbrambenih objekata, dok Tajvan proizvodi većinu čipova koji su Americi potrebni za razvoj industrije veštačke inteligencije.
Pročitajte još
Američka mornarica
USS DŽordž Vašington, koji je baziran u Japanu, kreće ka Bliskom istoku kako bi zamenio USS Abraham Linkoln, čiji su mornari raspoređeni oko devet meseci i navodno se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja i poremećajima u snabdevanju.
Američka ratna mornarica ima flotu od 11 nosača aviona, što omogućava da dva nosača budu neprekidno raspoređena, a da posade ne budu preopterećene, kaže Brajan Klark, bivši podmorničar i viši saradnik Hadson instituta.
Ako dva nosača ostanu na Bliskom istoku radi podrške operacijama protiv Irana, tokom pojedinih meseci u godini prisustvo američkih nosača na Pacifiku moglo bi potpuno da nestane. Osim toga, nosači će nakon dugih misija morati na održavanje i popravke, zbog čega će ubuduće biti manje dostupni. Klark smatra da je flota od 11 nosača i dalje dovoljna za odbranu SAD, ali samo ako se njihovo angažovanje pažljivo planira.
Odlazak nosača dolazi u trenutku kada administracija američkog predsednika Donalda Trampa "značajno" smanjuje redovne zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje i priprema se za predstojeći samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Kini.
Iako administracija formalno ne odustaje od Indo-Pacifika, kombinacija odsustva nosača aviona i smanjenja vojnih vežbi mogla bi da pojača argument Pekinga da su američke bezbednosne obaveze prema regionu nepouzdane.
Šta kaže Bela Kuća
Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je za Axios da američka vojska "održava raspored snaga potreban za ostvarivanje bilo kog cilja koji vrhovni komandant postavi".
Ona je dodala da je američka vojna moć, kako je pokazala operacija Epski bes, "snažnija nego ikada".
"Saveznici SAD imaju razloga za brigu"
- Ako ste Tajvan, Filipini ili Japan, gledate ovo i kažete: SAD praktično nisu ovde, a Kinezi jesu i pokazuju svoju vojnu sposobnost - kaže Klark.
Ako se takav obrazac nastavi, zemlje u regionu mogle bi početi da sumnjaju da li bi Vašington zaista stao uz njih u slučaju krize.
- Kinezi čak ne moraju ni da vode rat ako mogu da ubede susede da SAD zaista neće biti tu za njih i da treba da se priklone Kini i prihvate ono što Kina želi - zaključuje Klark.
BONUS VIDEO
