Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Problem nije sama aplikacija, već to što domaći propisi još ne prepoznaju jasno razliku između deljenja troškova putovanja i nelegalnog komercijalnog prevoza.
Prema informacijama iz pravosudnih krugova koje prenosi „Biznis.rs“, domaći prekršajni sudovi već su donosili presude zbog nezakonitog obavljanja prevoza u slučajevima povezanim sa korišćenjem ovakvih platformi.
Advokat Marija Milojković objašnjava da Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju sadrži odredbe o nezakonitom obavljanju prevoza koje mogu da obuhvate i situacije koje vozači ne doživljavaju kao komercijalni prevoz.
Foto: depositphotos/AndreyPopov
Kazna od 50.000 do 150.000 dinara
Prema njenim rečima, problem predstavlja široko postavljena zakonska definicija.
– U Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju postoji prekršaj „nezakonitog obavljanja prevoza“ koji čini osoba koja nema svojstvo prevoznika ukoliko ga obavlja dva ili više puta u toku dana, nedelje ili meseca na putu na kome postoji javni prevoz ili se putnici, koji nisu članovi porodice, ukrcavaju i iskrcavaju na mestima gde postoji autobusko stajalište – objašnjava Milojkovićeva.
Pročitajte još
Ona smatra da je odredba neprecizna i da bi, ako se široko tumači, mogla da obuhvati i situacije koje nemaju karakter klasičnog komercijalnog prevoza.
Kao okolnosti koje zakon povezuje sa nezakonitim prevozom navode se, između ostalog, naplata usluge, vožnja na relaciji na kojoj postoji linijski prevoz, prevoz više od pet osoba, vožnja „od vrata do vrata“, javno oglašavanje prevoza ili situacija u kojoj vozač ne može samostalno da snosi troškove putovanja.
– Dakle, dovoljno je da postoji jedan od ovih oblika i već ulazite u zonu prekršajne odgovornosti. Ukoliko se dokaže da ste odgovorni za ovaj prekršaj, možete biti kažnjeni novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, što se već dešavalo u praksi naših prekršajnih sudova – navodi advokat.
Inspektori zaustavljaju i vozila oglašena preko aplikacije
Prema informacijama iz pravosudnih krugova, inspektori i druga ovlašćena lica u praksi zaustavljaju i vozila čije su vožnje prethodno oglašene preko aplikacija za deljenje prevoza.
To, međutim, ne znači da vozač automatski dobija kaznu na licu mesta.
Podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a o odgovornosti potom odlučuje nadležni sud.
Teret dokazivanja je na podnosiocu zahteva, pa je za kažnjavanje potrebno dokazati da konkretna vožnja ispunjava zakonske uslove za nezakonito obavljanje prevoza.
Milojkovićeva ističe da zaista postoje i neregistrovani prevoznici koji platforme za deljenje vožnje koriste kako bi ostvarili profit.
Kao primer navodi slučajeve u kojima vozač od putnika traži znatno više novca od cene prikazane na platformi, čime vožnja dobija karakter komercijalne usluge.
Ipak, prema njenom ličnom iskustvu kao dugogodišnjeg korisnika ovih platformi, takvi slučajevi nisu pravilo.
Da li je deljenje troškova isto što i naplata prevoza?
Upravo tu nastaje jedno od najvažnijih pitanja.
– Drugo pitanje na koje trenutno nemam odgovor jeste da li se „naplata usluge prevoza“ u našem pravu poistovećuje sa „učestvovanjem u troškovima prevoza“ – kaže Milojkovićeva.
Drugim rečima, postoji bitna razlika između vozača koji je svakako krenuo iz Beograda za Niš i sa nekoliko putnika podelio troškove goriva i osobe koja organizuje vožnje kako bi na njima zarađivala.
Prema oceni advokata, upravo bi tu razliku zakon trebalo preciznije da definiše.
Francuska već razdvojila deljenje vožnje od biznisa
Kao moguće rešenje Milojkovićeva navodi model koji postoji u Francuskoj.
Tamo je deljeni prevoz definisan kao zajedničko korišćenje motornog vozila vozača i jednog ili više putnika radi nekomercijalnog putovanja koje vozač obavlja za sopstvene potrebe.
Ključno je da vozač na putovanju ne ostvaruje zaradu, već samo deli troškove sa putnicima.
– Dakle, imamo odlične primere iz uporednog prava i potrebno je da se oni upodobe našem pravnom sistemu i praksi – smatra Milojkovićeva.
Pitanje bi uskoro moglo da dobije jasnije zakonsko rešenje. U avgustu je organizovana javna rasprava o nacrtu novog zakona, koja je završena početkom septembra.
– Ostaje da se vidi da li su zaista imali u vidu i ovu materiju – zaključuje Milojkovićeva.
Do tada, sama činjenica da neko koristi „BlaBlaCar“ ne znači da čini prekršaj, ali način na koji je vožnja organizovana i naplaćena može vozača da uvede u zonu prekršajne odgovornosti – sa kaznom koja može da dostigne 150.000 dinara.
BONUS VIDEO
