Dok američka administracija nastoji da zaustavi međusobne napade na energetsku infrastrukturu, Kijev strahuje da bi obustavljanje udara na ruske rafinerije moglo da oslabi njegovu pregovaračku poziciju. Moskva, s druge strane, upozorava da bi privremeni prekid vatre mogao da bude iskorišćen za dodatno naoružavanje ukrajinskih snaga, piše britanski nedeljnik "The Week".

Trampov predlog dolazi u trenutku kada se približava zima, a pitanje energetske bezbednosti ponovo dobija poseban značaj u rusko-ukrajinskom sukobu.

Američki predsednik nastoji da postigne dogovor kojim bi obe strane obustavile napade na energetske objekte, ali su se pojavila neslaganja oko uslova i posledica takvog sporazuma.

Foto: Michele Ursi/Alamy/Profimedia

Dok ukrajinska strana insistira na tome da svaki prekid napada mora da bude obostran, ruska strana ukazuje na opasnost da bi primirje moglo da omogući Kijevu da obnovi vojne kapacitete uz pomoć zapadnih saveznika.

Tramp traži prekid napada na ruske rafinerije

Jedno od glavnih pitanja u pregovorima odnosi se na ukrajinske napade dronovima na ruske rafinerije nafte.

Kijev ovakve operacije predstavlja kao sredstvo pritiska na Moskvu, dok one istovremeno pogađaju važne delove ruske energetske infrastrukture.

Prema pisanju "The New York Times", Trampova administracija nastoji da Ukrajina obustavi takve napade u okviru šireg dogovora o energetskom primirju.

Američki list navodi da ukrajinski zvaničnici strahuju da bi time izgubili jedno od sredstava za vršenje pritiska na Rusiju.

Ipak, suštinsko pitanje ostaje da li bi dogovor podrazumevao istovremeno obustavljanje napada obe strane i kakvi bi mehanizmi bili uspostavljeni za njegovo sprovođenje.

Moskva upozorava na mogućnost dodatnog naoružavanja Kijeva

Rusija je izrazila rezerve prema predlozima o privremenom prekidu vatre, ukazujući na mogućnost da bi takva pauza bila iskorišćena za jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta.

Prema stavu Moskve koji prenosi "The Week", primirje bi moglo da omogući evropskim državama da nastave isporuke oružja Ukrajini, dok bi borbena dejstva bila privremeno obustavljena.

Ruski argument zasniva se na proceni da prekid vatre, bez šireg političkog dogovora, ne bi nužno doveo do trajnog rešavanja sukoba.

Zbog toga Moskva insistira na razmatranju uslova pod kojima bi eventualno primirje bilo sprovedeno, kao i njegovih posledica po bezbednost obe strane.

Američka vojna pomoć kao sredstvo pritiska

Dodatnu pažnju privukli su navodi o mogućem uslovljavanju američkih isporuka oružja Ukrajini.

Prema izvoru iz ukrajinske vlade, na kojeg se poziva "The Economist", američki zvaničnici upozorili su Kijev da bi nastavak napada na ruske rafinerije mogao da dovede do obustavljanja isporuka oružja u okviru programa "PURL".

Reč je o mehanizmu kroz koji evropski saveznici i partneri NATO-a finansiraju nabavku američkog naoružanja za Ukrajinu.

Prema navedenim podacima, vrednost oružja obezbeđenog kroz ovaj program dostigla je približno 10 milijardi dolara.

Ovi navodi ukazuju na značajnu ulogu Vašingtona u određivanju uslova pod kojima Kijev dobija vojnu podršku.

Sjedinjene Američke Države su i ranije koristile privremenu obustavu bezbednosne saradnje kao sredstvo diplomatskog pritiska.

Tokom 2025. godine Bela kuća je privremeno obustavila razmenu obaveštajnih podataka i vojnu pomoć Ukrajini, nakon neslaganja sa ukrajinskim rukovodstvom.

Saradnja je kasnije obnovljena, ali je taj slučaj pokazao koliko je Kijev zavisan od američkih vojnih i obaveštajnih kapaciteta.

Da li Vašington menja pristup pregovorima?

Pojedini analitičari smatraju da Trampov predlog predstavlja promenu američkog pristupa rešavanju sukoba.

Erik Čijaramela ocenio je za "Foreign Affairs" da bi američki predsednik mogao postepeno da se udalji od pokušaja postizanja sveobuhvatnog mirovnog sporazuma i usmeri na ograničenije dogovore.

Jedan od takvih koraka mogao bi da bude obostrani prekid napada na energetsku infrastrukturu.

Prema njegovoj oceni, iako je Trampov predlog izazvao zabrinutost u Kijevu, on ne mora nužno da predstavlja pogoršanje ukrajinske pozicije.

Ograničeno primirje moglo bi da bude prvi korak ka širim pregovorima, ali bi njegova održivost zavisila od prihvatanja uslova i Moskve i Kijeva.

Čijaramela je ukazao i na Trampovu izjavu da bi Ukrajina, ukoliko obustavi napade na ruske rafinerije, mogla da nastavi druge oblike vojnog delovanja.

– Možete da radite Rusiji šta god želite – rekao je Tramp, prema navodima koje prenosi "Foreign Affairs".

Ovakva formulacija pokazuje da se predloženi dogovor odnosi pre svega na određene kategorije ciljeva, a ne nužno na potpuni prekid borbenih dejstava.

Različiti interesi Vašingtona i evropskih saveznika

Prema pisanju "Politico", u zapadnom bloku postoje različiti stavovi o tome kako bi trebalo pristupiti nastavku sukoba i eventualnim pregovorima.

Dok Tramp nastoji da zaustavi napade na energetsku infrastrukturu, pojedini evropski lideri smatraju da bi nastavak pritiska na rusku ekonomiju mogao da ojača ukrajinsku pregovaračku poziciju.

Nikolas Vinokur navodi da evropski zvaničnici upozoravaju Vašington da ne bi trebalo da traži ustupke od Kijeva koji bi umanjili njegove mogućnosti za pregovaranje.

Ova neslaganja pokazuju da ni među zapadnim saveznicima ne postoji potpuno jedinstven pristup uslovima mogućeg primirja.

Zelenski spreman na obostranu obustavu napada

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više puta je izjavio da je Kijev spreman da obustavi napade na ruske rafinerije nafte i druge energetske objekte ukoliko Moskva učini isto.

Međutim, ruska strana upozorava da bi prekid borbenih dejstava, bez dodatnih garancija, mogao da omogući Ukrajini da se pregrupiše i dobije nove količine zapadnog naoružanja.

Zbog toga pitanje energetskog primirja prevazilazi samu zaštitu elektrana, rafinerija i drugih infrastrukturnih objekata.

Ono je povezano sa širim pregovorima o uslovima prekida sukoba, budućim bezbednosnim aranžmanima i ulozi zapadnih država.

Za sada nema potvrde da su Moskva i Kijev postigli dogovor o obostranoj obustavi napada.

Dalji razvoj situacije zavisiće od toga da li će biti moguće usaglasiti uslove koje obe strane smatraju prihvatljivim i uspostaviti mehanizam koji bi obezbedio njihovo poštovanje.

(TheWeek)

BONUS VIDEO