Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Već nekoliko nedelja traju nastojanja da se organizuje pomoć stanovnicima tog teško pogođenog grada, koji su ruske snage zauzele ubrzo nakon što je u februaru 2022. godine počeo rat.
Obe su strane pohvalile prvu damu Sjedinjenih Američkih Država, Melaniju Tramp, zbog pomoći u postizanju primirja u gradu iz kojeg je najmanje jedan stanovnik uspeo da pobegne i rekao da se oni koji su ostali boje da će umreti od gladi.
Ipak, bilo kakav osećaj šireg olakšanja u ratu koji traje već više od četiri i po godine brzo je nestao nakon niza napada na ukrajinske gradove, među kojima je i napad na glavnu železničku stanicu u Dnjepru na jugoistoku zemlje, u kojem je poginulo 14 ljudi. Primirje je ograničeno na područje oko grada, nasuprot ukrajinskom gradu Hersonu, koji se nalazi s druge strane reke Dnjepar.
Konvoj spreman za polazak
- Razminiranje pravaca za humanitarnu misiju u Oleškom je završeno - objavile su dve strane u gotovo identičnim saopštenjima koja su izdale ruska poverenica za ljudska prava Jana Lantratova i njen ukrajinski kolega Dmitro Lubinec.
- Humanitarni konvoj je spreman za polazak.
Pročitajte još
Konvoj će krenuti prema gradskoj bolnici, a stanovnicima koji žele da napuste grad biće omogućeno da to učine u određenom vremenskom razdoblju. Nakon toga biće podeljeni paketi humanitarne pomoći, navodi se u saopštenjima.
Cilj operacije je da se odgovori na krizu u gradu koji je od 2022. odsečen unutar ratne zone. Ipak, ona je ujedno deo diplomatskog nadmetanja u kojem obe strane žele da pokažu američkom predsedniku Donaldu Trampu da podržavaju njegove mirovne napore, iako iz različitih razloga.
Ruska poverenica za ljudska prava Lantratova rekla je da u područje vodi četvoro novinara američke televizijske mreže NJuzmaks bliske Donaldu Trampu. Lubinec nije naveo o kojim je novinarima reč.
Pohvale Melaniji Tramp i diplomatske kalkulacije
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na sastanku s predstavnicima afričkih zemalja u Moskvi da će humanitarna pomoć civilima početi da stiže u četvrtak i petak, "uz, između ostalog, podršku prve dame Sjedinjenih Država".
Lubinec je Kijevu uputio "posebnu zahvalnost" osobi koja "lično posvećuje svoje vreme i pažnju humanitarnoj misiji i pomoći civilima u Oleškom".
Foto: ALEX WONG/Getty images/Profimedia
Tramp je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog proglasio preprekom miru, dok je istovremeno hvalio Putina, koji je u četvrtak rekao da Rusija "radi na pitanjima povezanim s mogućim mirnim rešenjem same ukrajinske krize".
Iako i Rusija i Ukrajina negiraju da namerno napadaju civile, napadi na vozove i drugu civilnu infrastrukturu postali su sve češći kako su se ukrajinske zalihe projektila za protivzdušnu odbranu smanjile. Istovremeno je porastao i broj civilnih žrtava u Rusiji.
Nastavak pregovora u Abu Dabiju
Američkim posredovanjem mirovni pregovori trebalo bi da se nastave idućeg meseca u Abu Dabiju, nakon duge stanke, ali dve strane su i dalje vrlo udaljene kada je reč o uslovima za okončanje rata. Ipak, obe su svesne mogućnosti da Tramp, kojem neizostavno od ishoda američkih međuizbora za Kongres sledećeg meseca ostaju još dve godine mandata, utiče na tok sukoba.
Rusija se i dalje nada da će Tramp moći da izvrši pritisak na Kijev kako bi pristao na sporazum koji bi ispunio mnoge ruske uslove, među kojima su potpuna ruska kontrola nad ukrajinskim Donbasom i zabrana pristupanja Ukrajine NATO-u.
Šta želi Kijev?
Kijev želi da osigura nastavak razmene američkih obaveštajnih podataka, kao i puni pristup nedavno poremećenom Maskovom sistemu za komunikaciju na frontu - Staršild, kao i nastavak isporuke američke vojne opreme kupljene u Evropi, uključujući projektile presretače za sisteme Patriot.
Primirje važi samo za Oleški i šire područje Hersona, koje je godinama izloženo gotovo svakodnevnim napadima dronovima i artiljerijom. Veruje se da među ruševinama grada, koji je pre rata imao oko 24.000 stanovnika, i dalje živi oko 1.500 ljudi, izloženo redovnom granatiranju, kao i ozbiljnoj nestašici hrane i lekova.
Put do slobodne teritorije preko Krima i Belorusije
Ukrajina već dugo optužuje Rusiju da ne dopušta ulazak humanitarne pomoći niti izlazak stanovnika. Rusija tvrdi da su ukrajinske mine na prilaznim putevima i ukrajinsko granatiranje onemogućili donošenje pomoći i sigurnu evakuaciju stanovništva.
Do četvrtka ni Ukrajina ni Rusija nisu izvestile o kršenju primirja, koje bi trebalo da traje do nedelje. Stanovnici koji žele da napuste grad i vrate se na teritoriju pod kontrolom ukrajinske vlade trebalo bi da izađu preko Krima pod ruskom kontrolom, zatim da pređu u južnu Rusiju i odatle avionom budu prebačeni u Belorusiju, iz koje će moći da pređu granicu s Ukrajinom.
BONUS VIDEO:
