Perkusionista Veljko Nikolić, poznatiji kao Papa Nik, preminuo je u 68. godini.
Papa Nick je jedan od pokretača world music pravca u Srbiji i među kreatorima ove scene kod nas s obzirom da je još polovinom 1970-ih godina koristio tradicionalne instrumente u svom fuzijskom stvaralaštvu.
Između ostalih, sarađivao je sa Lalom Kovačevim, Milošem Petrovićem, Mališom Draškocijem, Dušanom Bogdanovićem, Borisom Kovačem, Bata Kandom, Jovanom Maljokovićem, „Balkanikom”, Bokijem Miloševićem, i mnogim drugima.
Svoj ansambl Institute predvodio je više od 40 godina, a pored ove grupe i benda Fish in Oil, bio je i član grupe Renesans. Svirao je klavir, gitaru, udaraljke, blok-flautu, saksofon, oprobao se čak i na kineskoj violini, a pravio je sopstvene instrumente od najrazličitijih materijala.
NJegov sastav Institute iz Beograda postojao je od 1974. godine. Osnivači su Srđan Aleksić-Fraparega i Papa Nick, koji je od početka devedesetih godina bio njen spiritus movens. Muzika grupe Institut se u najširem smislu može nazvati alternativni, eksperimentalni etno-džez, sa velikim uticajem afričke, indijske i balkanske muzike. Kroz ovaj sastav je u periodu, dugom više od 40 godina, prošlo nekoliko stotina muzičara, koji su kraće ili duže bili njegovi članovi. Zahvaljujući svojoj kreativnosti, pokretačkoj energiji, i istrajnosti, Papa Nick je bio najzaslužniji za njen dugi opstanak na ovdašnjoj sceni.
Veljko Nikolić bio je laureat nagrade “Vojin Mališa Draškoci” za 2018. godinu.
Od njega se opraštaju kolege, a među njima je i pijanista Vasil Hadžimanov.
- Dobri naš Papa Nik. Putuj zauvek sa muzikom druže - napisao je Hadžimanov na Fejsbuku.
Od Nikolića su se oprostile i kolege iz benda "Riba u ulju".
- Otišao je Veljko... Otiša je Veljko... O'šo je Veljko... Na kom god od dijalekata koji su ga tvorili to nam i dalje zvuči nemoguće. S njim su otišli i Papa Nik i Baba Ewe i Murtuk Qocka i još barem stotinu jedinstvenih i neponovljivih, ingenioznih i ubitačno duhovitih, pronicljivih, radoznalih, mudrih superheroja čija imena niti ne pamtimo, ali kad ih ponovo sretnemo momentalno ih prepoznajemo, obradujemo im se i pozdravljamo kao stare znance.
Otišao je Veljko, čovek od stotinu lica, hiljadu talenata i milion ideja, nepresušna istraživačka energija graditelja, stvaraoca, umetnika, strasnog zoologa i botaničara koji je bio podjednako fasciniran i uključen i u mikro i u makro Kosmose. Samopregorni monah Improvizacije, Najozbiljniji klovn na svetu, Navigator na vodi i u vazduhu i pre i posle svega Čovek koji je prkosio pravilima i normama, ispitujući ih i stalno pomerajući konvencionalne granice. Za ljubav Ideja, za ljubav Istine, za ljubav Prirode, za ljubav Dece i ponekih ljudi, privilegovanih da žive u njegovoj okolini i dele njegova interesovanja i strasti... Nikada više ništa neće biti kakvo je bilo dok je Veljko bio s nama. Nadamo se samo da ćemo skupiti snage i hrabrosti da živimo dalje po njegovim visoko ljudskim i umetnički beskompromisnim standardima kojima nas je sve zadužio dok smo živi... Putuj mirno Veljko, daćemo sve od sebe!
