Roman započinje priču kada ruski trgovci krznom i pleme sa Aljaske stignu na osrtvo i sukobe se s domaćim autohtonim stanovništvom. Beli misionari tada dolaze da evakuišu autohtono stanovništvo radi zaštite preostalih članova plemena, no Karanin brat ostaje na ostrvu, a ona skače sa broda kako bi ostala s njim.
Brata ubije čopor pasa i ona ostaje sama. Tako je na ostrvu ostala da žiu naredne dve decenije. Lovila je ribu, gradila skloništa i brinula se o sebi. Priča o preživljavanju devojke inspirativna je i nadrealna, a u romanu je vrlo dobro opisana.
Najbolje od svega je što priča nije izmišljena. U 19. veku Indijanci su živeli na ostrvu San Nikolas koje leži neposredno uz obalu Kalifornije. Dugih 18 godina, od 1835. do 1853., na ostrvu je živela jedna žena, čije je pravo ime nažalost nepoznato. Ostrvo je naseljavalo pleme Nikoleno, a misteriozna žena je posljednja preživela iz plemena.
NJeni sunarodnici proterani su 1835. godine kada je stiglo rivalsko pleme iz Aljaske. Došlo je do sukoba, a oko desetak preostalih Indijanaca sa ostrva prebačeno je na obalu Kalifornije radi vlastite sigurnosti. Onog dana kada je brod došao po autohtono stanovništvo, otok je pogodila snažna oluja. Brzo su ukrcali ljude, dok jedna žena nije uspela da se domogne broda.
Nejasno je šta se tačno dogodilo, možda je ostala namerno i izabrala život na koji je navikla, a možda je došlo i do nesreće, a jedna od pretpostavki je da možda ipak nije bila sama kao što je opisano u romanu. Tokom narednih 18 godina, mornari su širili priče o misterioznoj ženi na ostrvu. Mnogi su je tražili, no bezuspešno.
Pročitajte još
Konačno, 1853. godine pronašao ju je prodavac krzna, DŽordž Nidever. Sledio je tragove na pesku kako bi pronašao ženu. Izgledala je bezbrižno, skidala je krzno sa životinje u suknji koju je sama sašila od ptičjeg perja.
Bezimena žena živela je u jazbini, nečemu između pećine i kolibe koju je izgradila od kostiju kita. Arheolozi su kasnije pronašli ribarske kuke, harpune i posuđe od školjki.
Kada su je pronašli imala je oko 50 godina i bila je jedina preživela koja je pripadala plemenu. Doveli su je na obalu i živela je sa Nideverom i njegovom suprugom u Santa Barbari. Međutim, nije mogla da komunicira jer nije znala jezik, a na kraju ju je dočekala sudbina mnogih Indijanaca koji su došli u kontakt sa konkvistadorima.
NJen način života i imunološki sistem bio je potpuno drugačiji od njihovog. Razbolela se od dizenterije i preminula sedam nedelja nakon što je pronađena.
Netom pre smrti dobila je ime Huana Maria. Pokopana je u grobnici porodice Nidever. Misterija njenog života nikada nije do kraja razrešena jer se istraživanje moralo obustaviti zbog zaštite određenih vrsta lisica na ostrvu, piše The Vintage News.