Ako govorimo o našim drugim izgledima u Sunčevom sistemu, tada Mars izgleda kao najbolja opcija među lošim izborima, budući da bismo mogli ili izgoreti na Veneri ili umreti na Jupiteru u jednoj od oluja koje pogađaju njegovu površinu, koje su same po sebi mnogo veće od Zemlje, piše portal UNILAD.
Sedam meseci da stignemo
Mars je, evidentno, najočigledniji izbor za nas, ali NASA procenjuje da bi nam i dalje trebalo oko sedam meseci da stignemo tamo. Čovečanstvo se možda na Marsu ne bi suočavalo s izazovima ovih drugih planeta, ali postoje brojni razlozi iz kojih bi bilo koji naseljenik Marsa mogao nagrabusiti.
Primera radi, ono što na Zemlji uzimamo zdravo za gotovo je - disanje. Na Zemlji najčešći element u atmosferi je azot, 78 posto, s 0,04 posto ugljen dioksida. Na Marsu nivo CO2 je neverovatnih 95 posto. Poređenja radi, atmosfera s 10 posto CO2 dovoljna je da nekoga onesvesti u roku od 10-15 minuta, a 15 posto je ipak malo previše. Dakle, 95 posto može biti poveći problem.
Sedeća je temperatura, pri čemu je najniža zabeležena temperatura na Zemlji ona na Antarktiku -93,2°C. Međutim, na Marsu temperature redovno padaju na -125°C.
Jedna osoba istražila je kako bismo se mogli prilagoditi neprijateljskom okruženju na Crvenoj planeti. Biolog Skot Solomon objavio je knjigu "Budući ljudi: U unutrašnjosti nauke naše kontinuirane evolucije", koja se bavi upravo ovim.
Pročitajte još
Solomon predlaže da bi ljudi mogli postati predmet ''osnivačkog učinka''. To je situacija u kojoj se vrsta mora vrlo brzo, u evolucijskom smislu, prilagoditi s malom populacijom u novom okruženju. Takve okolnosti stvaraju genetsko “grlo boce”, što znači da mutacije nastaju brže, što je u evolucijskom smislu nekoliko stotina generacija, piše portal.
6.000 godina evolucije
To bi moglo biti samo 6.000 godina, dakle malo više od svih zabeleženih ljudskih istorija.
Solomon piše u svojoj knjizi: "To se rutinski događa životinjama i biljkama izolovanim na ostrvima... ali dok specijacija na ostrvima može trajati hiljade godina, ubrzana stopa mutacija na Marsu i oštri kontrasti između uslova na Marsu i Zemlji verovatno bi ubrzali proces."
Na primer, manja gravitacija na Marsu mogla bi dovesti do gubitka gustine kostiju, što bi moglo uzrokovati češće lomove.
- Nakon mnogo generacija, ljudi s Marsa mogli bi završiti s prirodno debljim kostima... dajući im robusniji izgled - kaže Solomon.
(Sputnjik)
BONUS VIDEO:
