Коко Шанел променила је начин на који свет види моду, учинила мало црно одело симболом слободе и научила жене да цене једноставност. Али, стил за њу није био само одећа - био је начин живота. Чак је и њено јутро почињало ритуалима у којима ништа није било препуштено случају. Укључујући и доручак.

Данас се по траговима њеног свакодневног живота организују туристичке туре. Људи проучавају ентеријер њених апартмана у париском хотелу Ритз и трагају за детаљима у њеним биографијама: како је живела, шта је јела, које је навике имала. Одговор на питање какав је био њен доручак испао је једноставнији него што би се могло претпоставити - али управо у тој једноставности лежала је њена снага.

Фото: Профимедиа

 

 

Доручак без журбе

Упркос раскошном начину живота, јутарње навике Коко Шанел биле су изненађујуће скромне. Устајала је рано, око осам сати ујутру, и није волела да жури. Доручак јој је сервирала послуга директно у кревет - у париском Ритзу то није био никакав проблем.

На сточићу је увек било бело постељно платно, порцелан, сребрни послужавник и свеже цвеће. Све по строгој симетрији, без иједног сувишног детаља. Доручак је био више естетски доживљај него гастрономски ужитак.

Шта је тачно јела

Према сећању њене собарице и особља хотела Ритз, јеловник је био готово аскетски. Није било кроасана с џемом ни чоколадних торти. Обично је доручковала:

  • шољу топлог какаа или јаку црну кафу
  • свеж багет с мало путера
  • понекад мекано кувано јаје
  • минералну воду

Све у малим порцијама, врхунског квалитета, без шећера и сувишних додатака. Готово никада није јела слаткише и никада није пратила помодне дијете. Исхрана је за њу била практична ствар, а не емотивна потреба.

Зашто баш тако

Шанел је веровала у дисциплину. Није подносила претеривање - чак ни у храни. Свака крајност јој је деловала вулгарно. Говорила је: "Елеганција је одрицање." То се односило и на одећу, и на храну, и на речи. Њен доручак био је продужетак те филозофије: једноставност, укус, пажња на детаље.

Понекад, ако би јој расположење било наклоњено, допустила би себи чашу шампањца чак и у јутарњим сатима. Али ни то није био хир, већ промишљен гест - попут акцента у стилу.

Јутро као ослонац дана

После доручка, Шанел би се окупала, уредила косу, обукла своју омиљену белу кошуљу и кренула у атеље. Али доручак је био почетна тачка дана - у тишини, сама, без других људи. За њу је то било време да сабере мисли, да се усклади са собом, да се сети ко је и зашто живи.

Можда је управо та доследност помогла да деценијама остане центар модног света, а да при том не изгуби себе.

Шта ми можемо научити из тога

Понављати доручак Коко Шанел не значи јести багет и пити топли какао. То значи доручковати без журбе, са пажњом на квалитет уместо на количину. Сести за сто или остати у кревету - не с телефоном, већ с лепом шољом. Не јести на брзину. И запамтити: једноставно не значи досадно

(Стил)

БОНУС ВИДЕО: