Загребачки новинари проверили су знају ли Хрвати значење српских речи, а неки од покушаја би вас могли и насмејати.
Прва реч била је пиринач, што на хрватском језику значи "рижа" (а та реч се користи и у Србији).
"Жљевка (врста колача). Измислио сам то, немам појма што то значи", рекао је први пролазник. "Прашина бих ја рекао", брзо је одговорио други пролазник, једнако нетачно. Још неки од нетачних одговора били су отирач и пире.
Леблебија би могла бити каросерија
Шта је леблебија, било је следеће питање. Леблебија се на хрватском каже - "сланутак".
"Леблебија би могла бити каросерија", био је један од покушаја. "Библија, књига, нека особа", покушали су неки. "Никад нећу погодити", уз смех је поручио један од пролазника. Некима је било тешко и да изговоре реч па је леблебија постала лебербија. "Колач, је л' да?!", био рекао је један ентузијаста, али погрешно.
Прочитајте још
Трећа реч за погађање била је брусхалтер, што у преводу значи грудњак. Неки од покушаја били су брусилица и брус папир. Понуђена им је мала помоћ, а то је да га носе жене, а одговор на то био је: "А мислим, данас сви све носе, не помаже ми то баш".
Ћебе је нешто младо
Још једна реч за погађање била је мермер, или на хрватском - мрамор. Мермер је тако постало невреме, "кад је нетко љут" и састојак.
Погађали су и реч ћебе (дека на хрватском). "То је нешто младо", један је од неуспелих покушаја. И последња реч за погађање била је обданиште, за шта Хрвати кажу вртић. Обданиште је тако постало "место за секс" и "место за спавање".
БОНУС ВИДЕО:
