Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Francusko ratno vazduhoplovstvo, zvanučnog naziva Armée de l'Air et de l'Espace, na društvenoj mreži Iks objavilo je da su njegovi pripadnici od 1. aprila do 31. jula proveli 540 sati u vazduhu, uz 39 stvarnih i 69 vežbovnih uzbuna.
Stvarne uzbune pokreću se radi identifikacije nepoznatih letelica, dok se vežbovne odnose na simulirana presretanja.
Vazduhoplovni novinar Pjotr Butovski prepoznao je avion na fotografiji kao letelicu opremljenu laserskim sistemom samozaštite LSZ-100.
– Tu-214 koji su Francuzi presreli iznad Baltičkog mora opremljen je laserskim sistemom samozaštite LSZ-100. Kako navodi Difens blog, reč je o avionu RA-64534 kojim se koristi samo vođstvo FSB-a, ruske tajne obaveštajne službe. Sistemi LSZ-100 i LSZ-200 ugrađeni su i u avione Il-96-300 kojima leti i ruski predsednik Vladimir Putin – napisao je Butovski.
Podaci servisa za praćenje letova i registara vazduhoplova pokazuju da je RA-64534 varijanta Tu-214PU kojom upravlja ruska Federalna služba bezbednosti, FSB. Reč je o komandnoj i komunikacijskoj verziji putničkog aviona namenjenoj prevozu visokih ruskih zvaničnika.
Pročitajte još
Francuski angažman sproveden je u sklopu 71. rotacije NATO misije Baltic Air Policing. Bila je to 12. francuska operacija te vrste od 2007. godine, saopštilo je francusko Ministarstvo oružanih snaga.
Tokom prva dva meseca, od 1. aprila do 31. maja, u misiji su učestvovala četiri dvoseda Rafal B iz vazduhoplovne baze Sen Dizje. Potom su ih do 31. jula zamenila četiri jednoseda Rafal C iz baze Mon de Marsan. U litvanskoj vazduhoplovnoj bazi Šjauljaj tokom misije izmenilo se oko 200 pripadnika francuskog ratnog vazduhoplovstva.
Francuski kontingent nadzirao je i vazdušni prostor uz istočnu granicu Poljske zbog mogućih neovlašćenih upada dronova ili projektila. Posade su sa estonskim i litvanskim vazduhoplovnim snagama uvežbavale otkrivanje i presretanje bespilotnih letelica, dok je većina vežbovnih letova Rafala C uključivala barem jednu savezničku državu, najčešće Rumuniju i Poljsku.
Najznačajniji događaj tokom misije dogodio se 8. juna, kada je francuski Rafal C iznad Letonije srušio bespilotnu letelicu za koju se sumnjalo da je ukrajinski napadački dron.
Kapetanu DŽoselinu, koji je oborio letelicu, bila je to prva operacija u inostranstvu i prva stvarna uzbuna u karijeri, kako piše Difens blog. On i potpukovnik Romen naknadno su od letonskog ministra odbrane Raivisa Melnisa primili odlikovanje Atzinības Goda Zīme za uspešno presretanje.
Francuski kontingent delovao je uz dva različita stepena pripravnosti. Tokom „vrućih“ nedelja avioni su morali biti sposobni da polete u roku od 15 minuta, dok je u „hladnim“ nedeljama dopušteno vreme reakcije iznosilo tri sata.
Snažan rast aktivnosti ruskog vazduhoplovstva
NATO misija nadzora baltičkog vazdušnog prostora poslednjih je meseci zabeležila snažan rast aktivnosti ruskog vojnog vazduhoplovstva duž istočnog krila Saveza.
NATO Združeno savezničko zapovredništvo u Brunsumu izvestilo je da je između jula 2025. i jula 2026. broj borbenih uzletanja u sklopu pojačanog nadzora vazdušnog prostora porastao za 250 posto u odnosu na prethodnih 12 meseci.
Francuski Rafali napustili su Litvaniju 1. avgusta, a zamenila su ih četiri lovca Jurofajter EF2000 italijanskog ratnog vazduhoplovstva.
Francusko Ministarstvo oružanih snaga nije objavilo dodatne pojedinosti o okolnostima presretanja Tu-214 prikazanog na fotografiji, uključujući datum događaja i rutu kojom je ruski avion leteo.
BONUS VIDEO
