Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Potpredsednik DŽej Di Vans prošle nedelje je demokratskog kandidata za Senat u Mičigenu Abdula El-Sajeda nazvao "vrlo, vrlo zlim" i optužio ga da brani terorizam.
Povod su bile El-Sajedove izjave nakon napada na sinagogu u predgrađu Detroita u martu.
Muslimani postali važna tema kampanje
U Teksasu je republikanski guverner Greg Abot zatražio istragu projekta muslimanske zajednice zbog, kako tvrdi, pokušaja uspostave "šerijatskih sudova". Investitori i organizacije za ljudska prava to odbacuju. U Alabami je senator Tom Tobervil, koji se kandiduje za guvernera, upozorio na radikalni islam i poručio da je "neprijatelj pred vratima".
Na izborima u novembru odlučivaće se može li Demokratska stranka preuzeti kontrolu nad Kongresom od republikanaca predsednika Donalda Trampa.
Prema Pew Research Center-u, u SAD živi oko 5,5 miliona muslimana, odnosno oko 1,6 posto stanovništva. NJihov politički uticaj poslednjih je godina porastao. NJujork je dobio prvog muslimanskog gradonačelnika Zorana Mamdanija, Gazala Hašmi postala je zamenica guvernera Virdžinije, a El-Sajed bi mogao postati prvi muslimanski senator.
Pročitajte još
Republikanski zastupnici Kit Self i Čip Roj osnovali su klub "Amerika slobodna od šerijata", dok je Rendi Fajn sa Floride predložio zakon za koji tvrdi da će zaustaviti "uspon" šerijatskog prava u SAD.
El-Sajed u središtu napada
El-Sajed, Amerikanac muslimanske vere, postao je jedna od glavnih meta takve retorike. Nakon što se muškarac automobilom zaleteo u sinagogu u kojoj su se nalazila deca, El-Sajed je osudio napad, ali je za počinioca rekao da "povređeni ljudi povređuju druge" te spomenuo rođake poginule u izraelskom napadu na Liban.
Kasnije je rekao da su njegove reči možda pogrešno protumačene i izvinio se. Na Vansove optužbe odgovorio je da je "zlo" oduzimati zdravstveno osiguranje radnicima radi poreskih olakšica milijarderima, povećavati troškove hrane i goriva te deliti ljude radi političke koristi.
Republikanci ga napadaju i zbog saradnje s levim influenserom Hasanom Pikerom, koji je svojevremeno rekao da je SAD zaslužio napade 11. septembra. Tobervil je reagovao i na El-Sajedovu usporedbu usamljenosti u američkom društvu s većim osećajem zajedništva kod njegove rodbine u Egiptu.
- Ako toliko mrziš Ameriku, idi živi u Egipat - napisao je Tobervil.
Republikanci traže novu temu
Trampova podrška kreće se oko 33 posto, a birače najviše brinu troškovi života, rat protiv Irana i carine. Istovremeno se menja i odnos Amerikanaca prema Izraelu, osobito među demokratskim biračima, među kojima raste saosećanje s Palestincima i protivljenje američkoj vojnoj pomoći Izraelu.
Aaron Hughes, profesor religijskih studija na Univerzitetu u Ročesteru, smatra da republikanci pojačavaju fokus na muslimane jer im je teže braniti rezultate na pitanjima poput inflacije, rata i imigracije.
- Ako se možete ogrnuti zastavom i kritikovati muslimane i islam, onda se zapravo ne morate baviti stvarnim problemima - rekao je Hughes.
Takav pristup nazvao je širenjem straha i upozorio da se cela zajednica nepravedno povezuje s Hamasom ili Iranom. Pritom mnogi američki muslimani dele deo konzervativnih stavova republikanaca, na primer protivljenje nekim oblicima abortusa i istopolnim brakovima.
Islamofobija nije ograničena samo na republikance
Stručnjaci podsećaju da američke kampanje imaju dugu istoriju ciljanja manjina. Tokom predsedničke kampanje 2024. Tramp i drugi republikanci širili su lažne tvrdnje da haićanski imigranti u Springfildu u Ohaju jedu kućne ljubimce.
Ashik Siddikue iz Demokratskih socijalista Amerike upozorava da islamofobična retorika nije ograničena samo na republikance. Kao primer naveo je bivšeg guvernera NJujorka Andreva Cuoma, koji je prošle godine tokom kampanje protiv Mamdanija u radijskom intervjuu upitao: "Možete li zamisliti Mamdanija na toj funkciji tokom napada 11. septembra?"
Tema je u međuvremenu izašla i iz okvira predizbornih skupa. Abot je u avgustu zatražio saveznu istragu dveju vazdušnih luka u Teksasu zbog prostorija za islamsko ritualno pranje, tvrdeći da državne vazdušne luke ne smeju favorizovati jednu veru.
NJegov tim tvrdi da se ne cilja muslimane zbog njihove vere. Demokratski gradonačelnik Hjustona DŽon Vitmajer odgovorio je da su prostori za pranje i molitvu otvoreni svim putnicima i zaposlenima, bez obzira na njihovu veru.
BONUS VIDEO
