Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Novi poremećaji mogli bi dodatno da utiču na svetske cene energenata, piše „Associated Press“.
Huti su preuzeli kontrolu nad lukom Moka i strateški važnim ostrvom Perim, smeštenim u tesnacu Bab el Mandeb, jednoj od najvažnijih pomorskih tačaka na putu ka Sueckom kanalu.
Foto: Marcio Silva / Alamy / Profimedia
„CNN“ navodi da su jemenske snage za samo 36 sati značajno promenile odnos snaga na tom području, nakon što je sukob godinama bio znatno nižeg intenziteta.
Huti imaju političku i vojnu podršku Irana, dok međunarodno priznatu jemensku vladu podržava Saudijska Arabija.
Saudijci ostali bez važnog alternativnog pravca
Situaciju za Rijad dodatno komplikuje zatvaranje naftovoda koji povezuje velika naftna polja na istoku Saudijske Arabije sa Crvenim morem.
Pročitajte još
Saudijske vlasti saopštile su da je naftovod zatvoren nakon napada bespilotnim letelicama za koje sumnjiče šiitske milicije iz Iraka.
„Associated Press“ je ranije objavio da su u pojedinim operacijama iračkih šiitskih grupa učestvovali i jemenski Huti.
Rijad se tako našao u veoma složenoj poziciji. Saobraćaj kroz Ormuski moreuz, tradicionalno najvažniji put za izvoz energenata iz Persijskog zaliva, znatno je smanjen, dok je sada povećana neizvesnost i na alternativnom pravcu preko Crvenog mora.
– Uprkos odbojnosti prema Irancima, ovo je rat koji nikada nisu želeli i kojeg su se silno pribojavali. A kada je jednom počeo, svi njihovi najgori mogući scenariji počeli su da se ostvaruju – rekao je za „Associated Press“ Majkl Ratni, bivši američki ambasador u Saudijskoj Arabiji.
Rat sa Iranom promenio energetske tokove
Sjedinjene Američke Države pridružile su se Izraelu u napadima na Iran krajem februara, nakon čega je sukob prerastao u širu regionalnu krizu.
Iran je potom izveo napade na američke ciljeve u regionu, dok je saobraćaj kroz Ormuski moreuz drastično opao.
Tim pravcem je pre sukoba prolazila približno petina svetskog snabdevanja naftom i gasom, zbog čega su poremećaji odmah uticali na globalno energetsko tržište.
Pre rata Ormuskim moreuzom prolazilo je oko 130 plovila dnevno, dok je u septembru taj broj pao na prosečno 19, prema podacima koje prenose američki mediji.
Saudijska Arabija pokušala je da deo izvoza preusmeri naftovodom preko Arabijskog poluostrva do Crvenog mora.
Odatle je nafta mogla da nastavi ka Evropi preko egipatskog naftovoda „SUMED“ i Sueckog kanala ili prema Aziji kroz Bab el Mandeb i dalje ka Indijskom okeanu.
Upravo taj alternativni pravac sada se našao pod dodatnim pritiskom.
Izvoz nafte drastično pao
Prema podacima koje prenosi „The New York Times“, izvoz sirove nafte iz zemalja Zaliva, ne računajući Iran, tokom avgusta iznosio je oko dve trećine nivoa zabeleženog pre početka rata.
Posebno veliki pad zabeležila je Saudijska Arabija u izvozu prema Aziji.
Prema podacima analitičke kompanije „Kpler“, izvoz je sa oko 3,4 miliona barela dnevno u junu pao na svega 128.000 barela dnevno u avgustu.
U septembru je došlo do delimičnog oporavka, na približno 700.000 barela dnevno.
Dalje komplikacije u Ormuskom moreuzu i Bab el Mandebu mogle bi zato ponovo da podignu cene nafte na svetskom tržištu.
Bab el Mandeb postao još važniji
Tesnac Bab el Mandeb predstavlja ulaz u Crveno more i dalje prema Sueckom kanalu.
U normalnim okolnostima manje je značajan za izvoz nafte iz Persijskog zaliva od Ormuskog moreuza, ali je njegova važnost naglo porasla nakon što je Saudijska Arabija počela da preusmerava deo izvoza kako bi zaobišla Ormuz.
Zbog toga napredovanje Huta prema strateškim tačkama oko tesnaca predstavlja novi problem za Rijad.
„CNN“ navodi da je jemenska vlada nakon početka ofanzive zatražila vazdušnu podršku Saudijske Arabije.
Prema istom izvoru, prestolonaslednik Muhamed bin Salman dva puta je u četvrtak razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i zatražio američku intervenciju protiv Huta, ali je Tramp odbio da se direktno uključi.
Izveštaji o saudijskom vojnom odgovoru, međutim, nisu potpuno usaglašeni.
Dok „CNN“ navodi da Saudijci nisu pružili značajniju pomoć u zaustavljanju napredovanja Huta, „Newsweek“ piše da su saudijski borbeni avioni izveli napade na jemenske pokrajine Hodejdu, Marib, Taiz i DŽauf, pri čemu su, prema tim navodima, poginule najmanje 23 osobe.
Napadi su usledili nakon udara Huta na saudijske gradove Abhu, Hamis Mušait, DŽazan i Nadžran. Saudijske vlasti saopštile su da su u tim napadima izbili požari na više energetskih objekata i da je povređeno više desetina ljudi.
Udar na planove Muhameda bin Salmana
Regionalna nestabilnost predstavlja veliki problem i za dugoročne ekonomske planove saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.
On je prethodnih godina uložio ogromna sredstva u transformaciju saudijske ekonomije, smanjenje zavisnosti zemlje od nafte i pretvaranje kraljevstva u veliki poslovni, turistički i investicioni centar.
Sukobi koji su zahvatili region od 2023. godine, a naročito sadašnji rat sa Iranom, značajno su otežali realizaciju tih planova.
Saudijska Arabija se sada suočava sa situacijom u kojoj su istovremeno ugroženi Ormuski moreuz, alternativni pravac preko Crvenog mora i kopneni naftovod koji povezuje istočna nalazišta sa zapadnom obalom.
Zbog toga dalji razvoj situacije oko Bab el Mandeba više nije samo regionalno bezbednosno pitanje – mogao bi direktno da utiče na količinu nafte koja stiže na svetsko tržište i njenu cenu.
BONUS VIDEO
