Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Poslednjih godina obe vojske su na front poslale poluautonomne bespilotne letelice i sada se silovito takmiče ko će pre da stvori potpuno samostalne borbene dronove.
S obzirom na dosadašnji razvoj i veliki tempo proizvodnje u Rusiji i Ukrajini, sasvim je izgledno da ćemo za nekoliko godina gledati ratišta na kojima operišu stotine ili čak hiljade potpuno samostalnih letelica. Međutim, tehnologija koja stoji iza ovakvog ratovanja razvija se znatno brže od pravila i mehanizama kojima bi Moskva i Kijev zadržali bar kakav-takav ljudski nadzor nad oružjem.
Algoritam umesto ljudske savesti
Stručnjaci za tehnologiju naoružanja pribojavaju se da će potrebe na frontovima potpuno pregaziti čovekovu ulogu u odabiru meta - posebno kada je reč o proceni razmernosti napada, poštedi civila i smanjenju kolateralne štete.
Otkako je u februaru 2022. počeo rat, i Ukrajina i Rusija stavile su proizvodnju i upotrebu dronova na vrh svojih prioriteta. Rusija u početku nije mogla sama da proizvodi velike količine dronova-kamikaza pa se za tehnološku pomoć obratila Iranu, da bi potom postupno izgradila sopstvene pogone. Ukrajina je ipak imala dronsku industriju u začetku, ali brzo ju je razvila povezivanjem privatnih odbrambenih kompanija i tehnoloških inovatora.
Foto: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia
Kako je vreme odmicalo, obe strane su postojećim letelicama dodavale elemente autonomije, ali i stvarale potpuno nove sisteme. I Rusi i Ukrajinci danas koriste bespilotne letelice koje uz pomoć veštačke inteligencije samostalno prepoznaju ciljeve, navigiraju prostorom i navode se na metu.
Pročitajte još
Prvi napadi bez kontrole operatera
U novembru 2025. ukrajinski FPV dron verovatno je pogodio ruski tenk koristeći sistem navođenja potpomognut veštačkom inteligencijom, i to nakon što je letelica izgubila vezu sa operaterom. Čovek je odabrao metu, ali se dron u završnoj fazi leta sam navodio do pogotka.
Iako pouzdanih podataka o tačnom broju takvih letelica na frontu nema, dostupni izveštaji pokazuju da one zasad čine tek manji deo od miliona dronova koje su obe strane dosad potrošile. Na samom vrhu tog tehnološkog skoka nalazi se Rusija, koja je početkom 2025. na ratište izbacila barem jedan model potpuno autonomne bespilotne letelice.
Kada su ukrajinski stručnjaci analizirali oborene ruske dronove V2U, u njima su pronašli mali Nvidijin (Nvidia) računar namenjen pokretanju softvera za samostalno donošenje odluka. Modeli pronađeni krajem 2025. na sebi više nisu imali nikakve spoljne komunikacione sklopove koji bi upućivali na to da njima upravlja čovek sa tla.
Ruski dron sam izabrao tačku udara na benzinskoj pumpi
Tehnički sistemi letelice V2U podešeni su tako da dron nakon lansiranja može potpuno samostalno da pronađe i napade metu, bez ikakvog uplitanja operatera. Čovek je dosad birao mete ili područje udara prvenstveno iz moralnih razloga, što samo naglašava težinu činjenice da V2U sve te zadatke sada može da obavlja sam.
NJegov računarski mozak koristi sistem mašinskog vida i analizira snimke sa ugrađenih kamera. Tako sam prepoznaje objekte na tlu, prati ih, leti prema njima i među njima bira šta će pogoditi.
U julu je Rusija u borbama upotrebila drugačiji dron sa veštačkom inteligencijom koji je pokazao nešto jednostavniji oblik samostalnog gađanja. U napadu na benzinsku pumpu u Zaporožju poginulo je troje ukrajinskih civila, a ljudi za upravljačem odredili su samu benzinsku pumpu kao područje napada, dok je softver u dronu samostalno odabrao tačnu tačku u koju će se letelica zabiti.
Sličnu tehnologiju Rusi ugrađuju i u seriju bespilotnih letelica Geranj, nastalih na temeljima iranskog drona Šahed-136. Pojedini modeli Gernja opremljeni su sistemom za samonavođenje koji omogućava računaru u letelici da preuzme upravljanje u završnoj fazi leta, nakon što čovek u početku označi metu.
Ukrajinski modularni čipovi i rojevi koji sami donose odluke
Ukrajina se s druge strane usmerila na modularne komplete sa veštačkom inteligencijom – čipove sa ugrađenim softverom i kamerama koje može jednostavno da montira na razne tipove letelica. Već su na front poslali dronove koji pomoću ugrađenog računara prepoznaju ciljeve i vode letelicu do samog udara.
Jedan takav modul prati metu i samostalno navodi dron poslednjih 500 metara leta. Kompanija koja proizvodi te računare već nudi još naprednije verzije za koje tvrdi da pružaju veću, pa čak i potpunu samostalnost.
Foto: Ales Utouka/Alamy/Profimedia
Kijev tvrdi da je već iskušao naprednije autonomne dronove u borbi. Bivši ministar odbrane Mihajlo Fedorov izjavio je u julu da je Ukrajina na okupiranom Krimu upotrebila dron koji je samostalno birao ciljeve bez ikakve radio-veze sa pilotom, dodavši da se taj model još ne proizvodi masovno.
Takođe se navodi da je Ukrajina pre dve godine kod Bahmuta koristila navodno potpuno samostalne kvadrikoptere koji su ubijali ruske vojnike. Ipak, podaci da su te letelice bile unapred programirane otvaraju pitanje da li mete su birale same ili je to ranije učinio čovek.
Foto: Depositphotos/ecrow
Mašine otporne na ometanje brišu ljudski nadzor
Prednosti ovakvog oružja na ratištu su očite, iako ni Kijev ni Moskva najnaprednije sisteme još ne koriste u masovnim razmerama. Autonomni dronovi ne zavise od radio-uređaja i veza, što znači da neometano lete i napadaju čak i kada neprijatelj uključi najjače sisteme za elektronsko ometanje. Zbog toga mogu da gađaju ciljeve duboko u neprijateljskoj teritoriji.
Samostalno navođenje u poslednjim sekundama leta olakšava i pogađanje meta u pokretu, a kada bi vojske masovno uvele potpuno samostalne dronove, trebalo bi im znatno manji broj vojnika za upravljanje.
Ipak, ta tehnologija otvara veliki etički ponor. Najveća je opasnost što razvoj ovog oružja galopira brže nego što vojske uspevaju da uspostave pravila o ljudskom nadzoru. Prema propisima ukrajinskog ministarstva odbrane, čovek mora da ostane uključen u donošenje borbenih odluka i lično da potvrdi metu u završnoj fazi napada.
Rusi pod „ljudskim nadzorom“ misle nešto sasvim drugo
Ruske pozicije o kontroli naoružanja otkrivaju sasvim drugačiji pogled. Ruski zvaničnici pod „ljudskim nadzorom“ podrazumevaju tek mogućnost da čovek podesi postavke sistema, isključi ga ili mu unapred ograniči vrste meta koje sme da napade. Međutim, Moskva nigde ne uslovljava da čovek mora da vidi i odobri metu pre samog udara.
Foto: Leonid Eremeychuk/Panthermedia/Profimedia
Koliko god sve to zvučalo zastrašujuće, sledeći korak u ratovanju veštačkom inteligencijom još je opasniji: rojevi dronova koji će u grupama od nekoliko letelica do nekoliko hiljada njih međusobno da komuniciraju, loviće mete u čoporu i u hodu sami da menjaju ponašanje.
U takvim uslovima bilo kakav stvarni ljudski nadzor postaje praktično nemoguć.
BONUS VIDEO:
