Prema zvaničnim dokumentima, Branko Ćopić je rođen 1. januar 1915, ali prema drugim izvorima, datum rođenja smestio tokom prethodne 1914. godine. Mesto njegovog rođenja, Hašani, danas pripada opštini Krupa na Uni, unutar teritorije Republike Srpske.
Usmena tradicija lokalne zajednice, kao i sam Branko Ćopić, sugerisali su da je navodno bio prvo dete u Podgrmečkom kraju koje je dobilo ime po poznatom srpskom pesniku Branku Radičeviću. Nakon završetka rata, preuzeo je ulogu glavnog urednika beogradskog dečjeg časopisa "Pionir", nakon čega se posvetio profesionalnom pisanju.
Foto: Arhiva Novosti
Godine 1972, stigla je NJegoševa nagrada kao priznanje za njegovu antologijsku zbirku priča "Bašta sljezove boje", koju je objavio 1970. godine. Takođe, dobio je i Nagradu AVNOJ-a, dok je prestižnu NIN-ovu nagradu za najbolji roman osvojio 1958. godine za delo "Ne tuguj, bronzana stražo". Ćopić je postao član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 1968. godine.
NJegov odlazak sa ovog sveta usledio je skokom sa Brankovog mosta u Beogradu, 26. marta 1984. Na očigledan način, njegove bajkovite priče o detinjstvu i ratu možda su mu pružale odbranu od njemu zastrašujuće stvarnosti koja ga je sve više stezala i mračila.
Pročitajte još
Neka od najpoznatijih dela koje je iza sebe ostavio su, osim „Bašte sljezove boje“, „Prolom“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, „Orlovi rano lete“, a najmlađi se i danas upoznaju sa ovim piscem čitajući „Ježevu kućicu“.
Prevashodno se bavio životom seljaka, siromašnih, ljudi sa margine, a inspiracija za seoske dogodovštine mu je ponajviše bio njegov rodni kraj. Iako je završio fakultet i posle rata postao i profesionalni pisac, često je sebe nazivao seljakom i ostao skroman tokom celog svog života.
Slučaj sa Titom
NJegova satira usmerena protiv onoga što je doživljavao kao pretnje društvu naišla je na neodobravanje najviših partijskih vođa, pa čak i samog Tita.
Delo pod naslovom „Jeretička pripovetka“, koje je objavio 1950. godine, potpuno je preobrazilo život ovog autora, a posledice političkog suprotstavljanja satiri dovele su ga do izdaje i izgnanstva, koje su ga oslabile do bespomoćnosti.
Tito je priču koja opisuje raskošno letovanje dvojice visokih državnih funkcionera protumačio kao neposredan izazov za partiju. Odmah su Ćopićeva dela stavljena na stranu tadašnjih protivnika napretka Jugoslavije. Ubrzo su usledile kritike članova partije, a sam Tito je izjavio da do njegovog hapšenja neće doći, iako je taj čin video kao napad na partiju.
Foto: Arhiva Novosti
Jedna anegdota koja ilustruje lik satiričara koji je na sve odgovarao sa humorom jeste ona u kojoj je Ćopić posle Titovog govora iz novina isekao reči o nemogućnosti hapšenja i zalepio ih na vrata svog stana u Beogradu, kako bi odvratio sve one koji bi ga sa različitim namerama mogli posetiti.
Ipak, najteži udarac za autora bila je izdaja njegovih mnogobrojnih prijatelja i podrška takvom partizanskom narativu od strane mnogih pisaca njegove generacije. NJegova dela su uklonjena iz dečjih lektira širom zemlje, pa čak i u njegovom rodnom kraju.
„Crni konjanici“ o kojima piše u svom delu „Bašta slezove boje“, predviđajući nedaće koje će doneti Drugi svetski rat, nastavili su da ga prate i u posleratnom periodu, sve do njegove nesrećne smrti.
Foto: Vikipedija
Tužan epilog Ćopićeve satire obeležava trenutak kada je u ratu u Bosni i Hercegovini srušen spomenik njemu posvećen u Bosanskoj Krupi, dok je njegova kuća u Hašanima stradala u požaru. Branko Čopicć završio je život samoubistvom 26. marta 1984. godine skokom sa savskog mosta.
U poruci koju je ostavio svojoj supruzi, napisao je: „Zbogom lepi i strašni živote!“. Branko Ćopić je u pismu jednom od svojih prijatelja napisao: „Nisam rođen kao neko ko će se savijati i uzdizati, radije bih da me nazovu anarhistom, grubijanom, nego da budem pisac bez kičme, dostojanstva i savesti."
BONUS VIDEO:
