Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema njegovu tekstu, zapadni vojni planeri kao jednu od najtežih mogućnosti razmatraju koordinirane ili gotovo istovremene poteze Rusije i Kine - Moskva bi napala neku članicu NATO-a u istočnoj Evropi, dok bi Peking pokrenuo vojnu operaciju protiv Tajvana.
U tom slučaju bi Sjedinjene Države bile primorene da istovremeno reaguju u Evropi i Indo-Pacifiku. Situacija bi bila još složenija ako bi Vašington u tom trenutku i dalje bio angažovan u ratu na Bliskom istoku.
Problem, međutim, nije samo u samoj mogućnosti takvog razvoja događaja. Mnogo veća zabrinutost proizlazi iz činjenice da zapadne države, prema sagovornicima s kojima je Šuster razgovarao, nemaju dovoljno razrađen odgovor na takvu krizu.
- To je scenario za koji trenutno nismo spremni - rekla je Florens Gaub, direktorka istraživačkog odeljenja NATO-ovog Odbrambenog koledža (Defense College) u Rimu. Prema njenim rečima, stratezi Saveza svesni su nedostatka u planiranju, ali dosad nisu učinili dovoljno kako bi ga uklonili.
Koliko je problem složen, pokazuje i iskustvo američkih vojnih vežbi. Mark Montgomeri, penzionisani admiral američke ratne mornarice i učesnik brojnih strateških simulacija, rekao je Šusteru da su on i njegove kolege mogućnost istovremenog rata protiv Rusije i Kine poslednji put ozbiljnije analizirali pre otprilike 15 godina.
Pročitajte još
Foto: SEFA KARACAN / AFP / Profimedia
Rezultat tadašnjih simulacija nije bio ohrabrujući. Pokazalo se da SAD nema dovoljno zaliha oružja ni industrijskih kapaciteta za dugotrajni rat na više frontova, dok se nije moglo računati ni na saveznike koji bi mogli preuzeti deo tereta. Montgomeri smatra da se situacija od tada nije popravila. Naprotiv, prema njegovoj oceni, ključni pokazatelji američke sposobnosti za vođenje dugotrajnog rata na više frontova danas su još lošiji.
Iako su evropske članice NATO-a poslednjih godina povećale izdvajanja za odbranu, njihova vojna sposobnost, tvrdi on, još nije doživela odgovarajuće poboljšanje.
U međuvremenu su se Rusija i Kina pripremale za drugačiji tip sukoba.
Rusija je, uprkos tome što nije ostvarila sve ciljeve u ratu protiv Ukrajine, veliki deo svoje industrije preusmerila na ratnu proizvodnju. Fabrike koje su nekada proizvodile civilnu robu sada učestvuju u proizvodnji projektila i tenkova, dok je višegodišnje iskustvo rata u Ukrajini ruskim snagama donelo veliko iskustvo u korišćenju dronova.
Kina, s druge strane, raspolaže velikim industrijskim kapacitetima i proizvodi velik deo svetskih dronova. Prema podacima koje navodi Šuster, Peking je u međuvremenu premašio SAD po broju ratnih brodova i količini projektila velikog dometa.
Rusija i Kina pritom su poslednjih godina produbile vojnu saradnju, koju njihovi čelnici opisuju kao partnerstvo „bez ograničenja“
Foto: Depositphotos/welcomia
.
Šta ako se dve krize dogode istovremeno?
Upravo je taj trenutak najveća slabost zapadnog planiranja. Vojne simulacije uglavnom se bave pojedinačnim krizama – evropskim ili azijskim – dok je mnogo manje pažnje posvećeno situaciji u kojoj bi se one dogodile istovremeno. Dejvid Santoro, predsednik i izvršni direktor istraživačkog instituta Pacifik forum, prisetio se simulacije iz 2023. godine u kojoj su dva američka saveznika istovremeno zatražila pomoć. Kina je napala Tajvan, dok je Severna Koreja iskoristila priliku za napad na Južnu Koreju. Učesnici simulacije, rekao je Santoro, već su se tada teško nosili s raspodelom američkih snaga. A u toj vežbi Evropa uopšte nije bila deo scenarija.
- Borili smo se da sve stignemo i podelimo zadatke - opisao je. Pojava Rusije kao dodatnog protivnika, kazao je, situaciju bi učinila još težom.
Erik Heginbotam, stručnjak za vojne simulacije s MIT-ovog programa za sigurnosne studije, smatra da je problem složen, ali ne i nemoguć za proučavanje. Prema njegovim rečima, ipak nema dokaza da je neka od velikih zapadnih istraživačkih institucija provela opsežnu simulaciju upravo takvog scenarija. Mogućnost istovremenog delovanja Moskve i Pekinga danas se razmatra ozbiljnije nego pre nekoliko godina. NJihove vojske sve češće održavaju zajedničke vježbe, a političke i ekonomske veze dodatno su se učvrstile nakon početka rata u Ukrajini.
Foto: Wang Ye/Xinhua News/Profimedia
Prema analizi objavljenoj u časopisu The Atlantic, kineska pomoć je postala važna za rusku odbrambenu industriju, dok je Kina nastavila da kupuje rusku naftu i gas. Vladimir Putin više puta je posetio Kinu, a nova poseta najavljena je za novembar.
Moskva i Peking nemaju formalni sporazum o međusobnoj odbrani, ali njihove vojske redovno vežbaju zajedno. Na rizik takvog scenarija ranije je upozoravao i glavni komandant NATO-a za Evropu, general Aleksus Grinkevič. Upozorenje je bilo neobično direktno: evropski saveznici trebalo bi da pomognu SAD-u da se pripremi za mogućnost istovremenog sukoba s Rusijom i Kinom.
I glavni sekretar NATO-a Mark Rute prošle godine javno je spomenuo mogućnost da bi kineski napad na Tajvan mogao biti povezan s ruskim potezima u Evropi. NJegova procena je bila da bi Peking, u slučaju vojne akcije protiv Tajvana, mogao od Moskve da očekuje da istovremeno „zaposle“ NATO na evropskom kontinentu.
Jedan od retkih pokušaja sistematskog proučavanja takvog scenarija sprovodi se u Evropskom centru za bezbednosnu politiku u Pragu. Institut je prvu simulaciju zajedničkog napada Rusije i Kine proveo u proleće 2024. godine. Od tada je održano približno 20 simulacija u kojima su učestvovali stručnjaci iz različitih zemalja, među njima Japana i Južne Koreje. Prema rečima direktora instituta Jakuba Jande, rezultati su pogotovo zabrinjavajući za Evropu.
Foto: STR/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
U gotovo svim scenarijima koje su proučavali SAD bi, suočene s kineskom pretnjom, deo svojih vojnih kapaciteta preusmerile iz Evrope prema Aziji. Evropske članice NATO-a tada bi morale same da nose veći deo tereta odbrane od Rusije. Jedna od simulacija predviđala je čak i drugačiji početak sukoba. Kina bi najpre obustavila izvoz ključnih sirovina evropskoj odbrambenoj industriji i održavala takav embargo mesecima. Tek potom bi Rusija napala članicu NATO-a u istočnoj Evropi, dok bi kineska pomoć Moskvi omogućila održavanje ratne proizvodnje.
Takvi scenariji, naglašava Šuster, nisu prognoza da će se rat zaista dogoditi. Reč je o pokušaju odgovora na pitanje šta bi se dogodilo kada bi se dve odvojene velike krize pojavile istovremeno.
A upravo tu zapadni vojni stručnjaci vide najveći problem. Ako bi Rusija i Kina delovale usklađeno, a SAD i njegovi evropski saveznici odgovor tražili svako za sebe, posledice bi mogle biti ozbiljne. Janda upozorava da bi evropske države u slučaju kineskog napada na Tajvan mogle biti suočene s američkim pritiskom da uvedu oštre sankcije Pekingu, iako bi mnoge evropske vlade mnogo neposrednijom pretnjom i dalje smatrale Rusiju.
Foto: Evgeny Odinokov/Sputnik/Profimedia
Zaključak vojnih simulacija zato je prilično jednostavan - u takvoj krizi presudna ne bi bila samo količina oružja, nego sposobnost Zapada da deluje zajedno. Jer ako se dve velike sile odluče za dve istovremene krize, najveći problem možda neće biti to što se ratišta nalaze na različitim krajevima sveta.
Problem bi mogao biti mnogo jednostavniji – koliko će dugo zapadni saveznici uspeti da ostanu ujedinjeni.
BONUS VIDEO:
