Zašto sukob u Ukrajini postaje "totalni rat" i šta je "strategija ankonde": Analiza penzionisanog generala

Iako se pojam "totalni rat" retko koristi u javnosti, mnoga ograničenja koja su sprečavala njegovu punu eskalaciju sada nestaju pred našim očima.

Šta je totalni rat i kako se primenjuje "strategija anakonde"?

Penzionisani general-major australijske vojske, Mik Rajan, objašnjava suštinu ovog procesa:

"Totalni rat je sinonim za potpunu mobilizaciju nacije, gde se svi elementi državne moći stavljaju u službu ratnih napora. To znači da koristite svaki resurs svoje zemlje za vođenje rata, bilo u odbrani ili u napadu, a kako rat odmiče, sve potpunije obuzima celu naciju".

U ovom kontekstu, strategija anakonde podrazumeva sistematski pritisak na sve resurse protivnika. Kako navodi general Rajan, ovaj koncept se oslanja na istorijske vojne strategije:

"To se ne razlikuje od Linkolnove "strategije anakonde" protiv Juga u Američkom građanskom ratu, čiji je cilj bio pritisak na svaku tačku i svaki segment ratne sposobnosti protivnika: na vojsku, narod, diplomatiju i ekonomiju."

Pročitajte još

Nestanak na stotine UKR vojnika:Dezertirali posle obuke u EU

09:02

Rusi traže Kenedijevog sina:Bivši Tejlor Svift ratovao u UKR

12:11

Putinovo omiljeno mesto meta dronova:Nekad bio 24puta godišnje

11:42

Nemiri u UKR zbog smene:"Zelenski,hoćemo izbore iako je rat"

17:01

Ekonomska eskalacija: Udari na rafinerije, luke i "ruski Amazon"

Nakon teških diplomatskih i logističkih izazova iz prošle godine, Kijev je u petoj godini sukoba ostvario značajne pomake. Dok su ruski gubici na frontu ostali konstantno visoki uz minimalne teritorijalne dobitke, Ukrajinci su po prvi put izvršili strateški pritisak direktno na Moskvu.

Ukrajina je pokrenula udare duboko iza linija fronta:

Udari srednjeg dometa (50 do 200 km) po okupiranim teritorijama.
Napadi dugog dometa na ruske energetske kapacitete, rafinerije nafte i skladišta duboko u unutrašnjosti Rusije.

Krajem juna, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je "40-dnevnu operaciju uticaja" sa ciljem da primora Vladimira Putina na pregovore. Pored energetskih postrojenja, gađani su tankeri ruske "flote iz senke" u Azovskom moru i skladišta kompanije "Vajldberiz" (ruski Amazon).

Ovi napadi naneli su ruskoj ekonomiji štetu od više milijardi dolara i pojačali osećaj kod običnih Rusa da rat direktno utiče na njihove živote.

Ruski odgovor i blokada ukrajinskog izvoza

Kremlj nije ostao bez odgovora. Moskva je uzvratila žestokom protivofanzivom usmerenom na kritičnu infrastrukturu i trgovačke lance u Ukrajini. Gađanjem lučke infrastrukture u Odeskoj oblasti, Rusija je lišila Kijev ključnih prihoda od izvoza žita i sirovina.

Ova eskalacija pogađa Ukrajinu u izuzetno teškom trenutku, s obzirom na to da se njena protivvazdušna odbrana suočava sa nestašicom raketa za sistem "Patriot" i stalnim naletima novih, bržih dronova tipa "Šahed".

Prinudna regrutacija i problem mobilizacije na obe strane
U samom srcu totalnog rata leži potpuna mobilizacija ljudstva.

Rusija i pritisak na Putina

Ruski predsednik Vladimir Putin dugo je izbegavao novu prinudnu regrutaciju nakon haotičnog talasa iz 2022. godine, oslanjajući se na visoko plaćene dobrovoljce. Međutim, na frontu gde ukrajinski dronovi stvaraju neprobojne zone uništenja, ruski gubici su izuzetno visoki. Moskva je sada prinuđena da razmatra novi talas zvanične mobilizacije, svesno prihvatajući udar na politički rejting.

Ukrajina i društvene tenzije

Ukrajina sprovodi prinudnu regrutaciju od samog početka rata. Zbog znatno manjeg demografskog potencijala i agresivnih metoda vojnih odseka, u ukrajinskom društvu rastu tenzije i nezadovoljstvo, dok država istovremeno nastoji da zaštiti najmlađu populaciju od odlaska na front.

Borba na duge staze: Bokserski meč bez kraja

Uzavreli sukobi na istoku Ukrajine u Donbasu za kontrolu nad "pojasom tvrđava" pokazuju da su nade u bilo kakav prekid vatre pre predstojeće zime potpuno nestale.

Nikola Bjeljeskov, naučni saradnik ukrajinskog Nacionalnog instituta za bezbednosne studije, opisuje trenutni tok rata:

"Ovo je već postalo nalik bokserskom meču bez unapred određenog broja rundi. Svaka strana svoju pobedu vidi u sposobnosti da ostane na nogama do poslednje runde, nadajući se da će se protivnik slomiti pod teretom razaranja i nagomilanih socijalnih, ekonomskih i političkih problema".

On zaključuje da je krajnja računica obe strane identična:

"Logika iza pristupa obe strane je ista - baciti protivnika na kolena pre nego što sam doživiš slom".

Peta godina rata jasno pokazuje da se sukob seli u sferu iscrpljivanja, gde će pobednik biti onaj koji uspe da amortizuje ekonomske i demografske udare i zadrži unutrašnju stabilnost.