Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Bil Klinton, 42. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, danas puni 80 godina, tri decenije nakon što je usred uspešne kampanje za reizbor 1996. govorio da ima „više jučerašnjih nego sutrašnjih dana“. Osamdeseti rođendan ponovo je otvorio pitanje njegovog političkog nasleđa, ali i karaktera čoveka čija su dva mandata u Beloj kući bila obeležena velikim političkim uspesima, ozbiljnim krizama i skandalom koji ga je doveo do impičmenta.
Klintonova sklonost takvim razmišljanjima imala je i duboko ličnu pozadinu. Nikada nije upoznao biološkog oca, trgovačkog putnika koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći sa 28 godina, tri meseca pre njegovog rođenja. Sam Klinton je kasnije imao ozbiljne zdravstvene probleme i sa 58 godina prošao kroz veliku operaciju srca, ali je dočekao osmu deceniju života.
Kada je 1996. slavio 50. rođendan, malo ko je mogao da pretpostavi da će tri decenije kasnije predsednik SAD biti čovek koji je čak dva meseca stariji od njega – Donald Tramp.
Tramp je tada već bio poznat kao magnat nekretnina i čovek koji je godinama gradio status javne ličnosti, ali mogućnost da će jednog dana predvoditi zemlju nije bila deo ozbiljnih političkih očekivanja tog vremena.
Američka politika se od tada dramatično promenila. Mnogi obrasci koji je danas određuju – snažne podele, politika zasnovana na gnevu i preziru prema protivniku i beskrajne rasprave o ličnom karakteru političara – mogli su da se vide još tokom Klintonovog predsedništva.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Rasprave o njegovom javnom i privatnom životu pratile su ga od izbora protiv DŽordža H. V. Buša 1992, preko duela sa Bobom Dolom 1996, pa sve do otvaranja njegove predsedničke biblioteke 2004. godine.
Kako u autorskom tekstu za Politiko piše DŽon F. Haris, osnivački urednik i predsednik tog medija koji je šest godina pratio Klintonovu Belu kuću za „Vašington post“, njegov 80. rođendan predstavlja dobar trenutak za novo sagledavanje višedecenijske debate o karakteru bivšeg predsednika. Haris smatra da su Klintonove najveće vrline i njegove najveće slabosti često imale isti izvor – snažnu potrebu da pobedi, bude važan, osvaja ljude i dokaže se.
Afera Monika Levinski umalo ga koštala predsedničke funkcije
Klintonov privatni život postao je jedno od najeksplozivnijih pitanja američke politike devedesetih. Još mnogo pre dolaska u Belu kuću imao je reputaciju čoveka sklonog vanbračnim vezama, a taj obrazac ponašanja kasnije je prerastao u političku krizu koja je ozbiljno zapretila njegovom predsedništvu.
Vrhunac je bila afera sa Monikom Levinski, tada mladom pripravnicom u Beloj kući. Skandal je doveo do impičmenta Klintona u
Predstavničkom domu, ali Senat nije izglasao njegovo uklanjanje sa funkcije.
Foto: Cinema Legacy Collection/The Hol/Hollywood Archive/Profimedia
Haris, međutim, povlači jasnu granicu između Klintonovog ponašanja u privatnom životu i načina na koji je koristio predsedničku moć. Ocenjuje da je Klinton, koliko god umeo da bude neodgovoran privatno, bio izrazito ozbiljan kada je odlučivao o najvažnijim državnim pitanjima.
Često je dugo vagao teške odluke, od trgovine i reforme socijalne politike do američkog angažovanja u ratovima na Balkanu.
Ipak, prema Harisovoj oceni, na kraju uglavnom nije postojao veliki jaz između onoga što je Klinton smatrao ispravnim i odluke koju je zaista donosio.
Foto: Globe Photos/Mediapunch/Shutterstock Editorial/Profimedia
Brojne politike koje je zastupao danas više nisu popularne čak ni među demokratama. Klinton je ipak bio spreman, piše Haris, da rizikuje sopstveni politički interes kada je verovao da je određena odluka u javnom interesu.
Od politike ubeđivanja do Amerike dubokih podela
Jedna od najvećih razlika između Klintonovog političkog vremena i današnjih SAD jeste način na koji se osvajaju birači.
Klinton je predstavljao politiku centra u kojoj je veliki značaj imalo ubeđivanje ljudi koji nisu nužno bili na njegovoj strani. Cilj nije bio samo podstaći sopstvene pristalice da izađu na izbore, već pokušati da pridobije skeptične ili neodlučne birače.
Savremena američka politika mnogo se više oslanja na mobilizaciju sopstvenog biračkog tela – produbljivanje ideoloških i kulturnih podela i uveravanje pristalica da politički protivnik predstavlja toliko veliku pretnju da je izlazak na izbore neophodan.
Foto: Stephen JAFFE/AFP/Profimedia
Klinton je svojevremeno objašnjavao da se izbori mogu dobiti i tako što se sa ljudima govori otvoreno i ostavlja im se prostor da se sa političarem ne slože. NJegov pristup počivao je na ideji da birače ne treba zastrašivati niti ih ubeđivati u sopstvenu moralnu nadmoć, već im ponuditi argument zbog kojeg bi mogli drugačije da sagledaju određeni problem.
Klinton i Srbija: Bombardovanje SR Jugoslavije ostalo deo njegovog nasleđa
Klintonovo nasleđe u Srbiji, međutim, ima sasvim drugačiju težinu. NJegovo ime ovde je pre svega vezano za NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, koje je sprovedeno dok je bio predsednik SAD.
Vazdušni napadi počeli su 24. marta 1999. i trajali 78 dana. Klintonova administracija bila je jedan od ključnih političkih zagovornika intervencije NATO-a, a tadašnji američki predsednik vojnu akciju pravdao je namerom da se zaustavi nasilje na Kosovu i izvrši pritisak na vlast Slobodana Miloševića.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Bombardovanje je sprovedeno bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ostavilo je duboke posledice u Srbiji – od ljudskih žrtava i uništene infrastrukture do dugotrajnog negativnog odnosa velikog dela javnosti prema NATO-u i američkoj politici iz tog perioda.
Zbog toga je Klinton u Srbiji ostao izrazito nepopularna politička figura, a bombardovanje SR Jugoslavije jedan je od događaja koji najviše određuju način na koji se ovde posmatra njegovo predsedničko nasleđe.
Foto: Dragan Milovanović
Impičment i Klintonova „borba za vlast“
Pitanje karaktera nije prestalo da ga prati ni nakon što je napustio Belu kuću. Kada je 2004. otvorena njegova predsednička biblioteka u Litl Roku, novinar ABC NJuza Piter DŽenings podsetio ga je na istraživanje među istoričarima u kojem je njegovo predsedništvo relativno dobro ocenjeno, ali je po „moralnom autoritetu“ bilo pretposlednje – ispred samo Ričarda Niksona.
Klinton je reagovao ljutito, posebno kritikujući način na koji su mediji pratili istragu specijalnog tužioca Keneta Stara. Deo njegove biblioteke posvećen impičmentu iz 1998. nazvan je „Borba za vlast“, a skandal je predstavljen kao pokušaj republikanaca da ponište rezultat izbora koje nisu uspeli da dobiju.
Haris navodi da je u to vreme smatrao da je takvo Klintonovo tumačenje uglavnom pokušaj da opravda sopstvene greške. Međutim, događaji koji su usledili promenili su njegov pogled na taj period.
On poredi ogromnu političku i medijsku pažnju koja je tokom devedesetih posvećivana aferama Klintonove administracije sa načinom na koji se danas u mnogo intenzivnijem političkom ciklusu tretiraju znatno krupnija pitanja izvršne vlasti i mogućih sukoba interesa.
Zašto je Hilari Klinton ostala uz njega
Jedno od pitanja koje je pratilo Klintonove od afere Levinski bilo je zašto je Hilari Klinton ostala u braku sa njim.
Tokom sastanka političkih savetnika u Beloj kući 2000. godine, dok se njegov predsednički mandat bližio kraju, a Hilari vodila kampanju za Senat iz NJujorka, otvoreno je upravo to pitanje.
Foto: JOYCE NALTCHAYAN/AFP/Profimedia
Prema priči koju prenosi Haris, Bil Klinton je primetio da biračice posebno žele da razumeju zašto je Hilari ostala uz njega tokom seksualnog skandala. Nakon kratke neprijatne tišine, i sama Hilari se našalila da bi želela da čuje odgovor.
Klinton joj je odgovorio da je razlog njena istrajnost. Haris danas tu osobinu pripisuje oboma: bez obzira na skandale, političke poraze i međusobna iskušenja, ostali su zajedno i nastavili da učestvuju u političkom životu.
Bil Klinton danas se mnogo ređe pojavljuje u javnosti i povremeno deluje fizički krhko. Skeptike više nema samo među republikancima već i unutar njegove Demokratske stranke.
Ipak, njegov 80. rođendan ponovo otvara pitanje koje prevazilazi procenu jednog predsednika: koliko se za tri decenije promenila Amerika. Klintonovo doba bilo je puno skandala i žestokih političkih sukoba, ali se iz današnje perspektive čini i kao vreme u kojem je još postojalo znatno više prostora za pokušaj da se politički protivnik pridobije – umesto da bude proglašen neprijateljem kojeg je potrebno samo poraziti.
BONUS VIDEO:
